Отаџбина

180

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

На ове и друге сличне тужбе, које смо већ више пута чули из уста турских министара, Новиков није доиуштао, да се могу упоредити поступци ова два кнеза. Докле је српски утврдио ред у својој земљи, и угушио бунтовничке жудње, кнез румунски здружио се с револуцијом и последњим актом својим унео у турско царство један опасан основ — оиште гласање. Мирно и достојно понашање кн. Михаила, ма да није гипко, за Порту је веће јемство, но превратна политика кн. Кузе, који се служи Формама, да само што лакше до своје крајње мете дође. Као морал из овога разговора са турским министром изводио је руски заступник преку потребу за нас, да у својим одношајима са Портом будемо веома смотрени, а свему да је крив кн. Куза, који нам је својом Цариградском визитом паклену игру одиграо. Да наш положај беше постао много тежи, то је изван сваке сумње ; но ја у овоме кораку турског министра не виђах ништа друго, до иосредни позив за кн. Михаила да дође у Цариград па објаснивши ништавост свију тачака турске тужбе, изјавих, да до Порте стоји, да уклони све узроке међусобног неповерења, уредивши наше одношаје на трајним основима. Ви нишаните, прихвати Новиков, на градове, но на то није ни мислити; све и да би их се хтела Турска одрећи, Аустрија јој не би допу* стила. И кад кнез румунски долази султану на подворење, а кнез српски то не чини , онда је неповерење Портино лако појмити. Треба, одговорим ја, држати рачуна од разлике, која постоји у положајима једног и другог кнеза. Румуни немају Турака ни градова турских у земљи, па су Турке и заборавили; они своме кнезу не би ни замерили што иде у Цариград, све да ништа и не сврши, а Срби би своме кнезу за цело такав пут у велики грех уписали ако бп се празних руку вратио; народ би му са основом пребацивао , као да је ишао у