Отаџбина

г , ВАНОВАЊЕ СТЕФАНА ТВРТКА 271 Но не само да је ова година важна због тога, што је се Тврткова бановина увеличала, него је злокобна за Босну, јер сада Твртко постаде не само зависан од угарскога краља, него морадз уступити и Хум, да за њ' добије вајно покровитељство Лудвиково Угарски краљ одавна је желео да присвоји Хум, па је на њ' добио права за владе СтеФанове оженивши се ћерком СтеФановом. Али пошто Хум припадаше у последње време Душану, то сва; Лудвикова упињања беху узалудна. Сад пак , по што насташе овакве прилике, не беше тешко мислити на заузеће Хума , који већ потпадаше под Твртка. Да оствари своју намеру, Лудвик није хтео употребити силу противу бана. већ намисли да до циља дође мирним путем. За то ове (1356-те) године позове он бана у походе. Твртко наравно да није могао ни олутити на шта смера овај позив угарскога краља, па оде у Будим, престоницу Лудвикову. Али ту тек увиди шта хоће угарски краљ. Овај добивши Твртка, не хтеде га од себе пустити док не приста да његову жел:>у испуни. И тако буде закључен уговор, у коме се Твртко обвеже да ће му предати сву земљу хумску као мираз који ирипадаше млађој краљици Јелисавети; даље, да ће истерати из Босне расколнике ; уз то да ће Лудвику бити веран и у свему га помагати, ида ће он сам или његов брат Вук живети на двору угарскога краља 2 Тако је угарски крал^ без по муке дошао до цели, а Твртко изненадно био оштећен. Хум доиста одмах пређе у власт Лудвикову, који сад беше задобио онакву

1 Јукић у својему двлу «2ет1јор13 1 роујезкшса В.>зпе)> ос1 81а\'о1јиђа Возпјака на стр, 103 вели, да је Твртко у награду за уступаље Хума, добио сдЛудвика «Нерзтву, Имоски и Нови.» Ово је невероватно једао с тога , шго Лудвик тада не би могао употребљазати превару , јер нешто и силом изнудити, а друго за то, што би Гал архиђакон бешкп и сувременик тпх догађаја, извесно поменуо између осталих детаљности и овај уступак Лудвиков.

2 Ово дознајемо из писма пстог архиђакона бешког Гала, које је он писао тадашњем јепископу загребачком. (Види Агкп г га ји§081а\епзки роујез1п1си. књ. II •стр. 35).