Отаџбина

276

БЛНОВаЊЕ СТЕФЛНА ТРТКЛ

уговор беше потписан, протекло је било читавих десетак година. Незадовол.ства је, као што поменусмо и пре било, само не у таквом степену, да је тражпло задовољења у буни. Ова је пак настала тек године 1366-те/ када се незадовољство први пут јасно показа у буни Кулишићевој. Овај властелин босански бегае сродник Твртков од породице КотроМанића; за то се могао иставити на чело незадовољника као претенденат на босански престо. Незадовољницима је било криво п то . што је уз Твртка стајала његова мати Јелена , која је још и сада имала на њ' великога уплива. Уз то. онп су сматрали за понижење да њима у осуству Твртковом, влада једна жена и да од ње зависе, па без сумње да је поред личне грабљивости и ово било од доста знатног уплива на властелу, и дражило је на устанак. Кад је буна већ букнула, противницима бановим ваљало је брзо радити. Свакп час беше скуп, а колебање и неодважност могла би побуњеницима јако шкодпти. Кад би Лудвику дали времена да се спреми , Твртко би извесно остао и даље бан , а њпх је чекала казна. И Лудвик и Твртко знађаху се светити као што приличи тиранима. По успевању побуњеника да се изводити да је Тврткова странка била неспремна за такав удар. 2 Бан је био остављен самоме себи и морао се упињати да својом силом надвлада побуњенике, али у томе беше у овај мах слабији од њих.... предстојаше му извесна пропаст. Насташе метежи још већи. Побуњеници извршише свој план, и бан је сметнут с банске части. Али ствар на томе није могла остатп. Могуће да су то предвиђали и 1 Види Рачкога <гВо§отШ 1 Ра1агеш» у Кас1и ји^. ак. књ. VIII. стр. 128. 2 По мом мишљењу, да је Тврткова странка, била и ире тог а слабија од Бротивничке, не би се могли протумачити доцнији њени успеси, који се десише на кратко време после ове буне (г. 1368); с тога је најприродније мислити, дајв побуна била нгиенадна, и да је затекла бана неспремног.