Отаџбина

278

БАНОВАН.Е СТЕФАНА ТВРТКА

Алн тиме још он није био владалац целе Босне, већ неколико њених делова. Он је морао стопу по стопу освајатп. И ако ,је имао тако снажнога заштитника, ипак је Твртку ваљало смотрено поступити бар с незнатнијим присталицама, с масом побуњеника; он је морао гледатн да своју странку ојача придобијањем самих властела, и то оних, који не Оеху вођи, јер с овима последњим пзвесно да је ма шта у овом правцу и иређе посгуиао. Они су га могли кад тад опет узнемирити ; с тога је мислио Твртко, да је најбоље смакнути пх. Овака судба постиже вођу Павла, који наскоро по том умре у тамници. И Дабнша , ванбрачно дете Мирослава , стрица Твртковог, као учесник у побунн, морао је бити оштећен. И ако је буна угушена, а незадовољници побеђени, ипак је теп1КО бпло смирпти такву властелу као што беше босанска. Не видимо ли то и из саме српске историје ? Колико је Немања пмао муке, док је браћу победио, и колико пута незадовољство зетске властеле удружеио са себичним тежњама претендената на српски престо, беше узрок метежима у Србнјп ! Кад се побунила, незадовољна властела морала је добро прорачунати своју снагу, па сад и ако изгледаше да је нобеђепа, ипак је она могла придобити на своју страну илп удружитн се с другом властелом, која према бану показиваше негодовање, и тако с увећаном снагом, постати поново снажан противник Твртку. То видимо из поступка Дабишиног, који чекаше само згодну прилику, па да се опет пстакне као противник Твртку; а да уз овога стојаше и још са свнм неуништена странка његова, о томе, мислим, да је немогуће сумњати, почем следећи догађајн ову иоставку потврђују. Да доиста незадовољство не беше са свим уништено, види се из одговора Твртковог млетачкоме већу, од ове исте године, у којем, извињавајући се да до њега није, што су млетачки интереси од неких босанских властела повређени