Отаџбина

28

Н А ГРАНИЦИ

штабу није свидео потпуковник Лаза Јовановиђ, па га одазваше. Неколико дана мислим, да је и мој лруг ГЈрапорчетовић командовао тим „корпусом 8 . али га на скоро вратише у штаб. Најзад помислише, да ће пуковник Медведовски бити најудеснпји (< корпусни командир" за Луково, и ако је маса руских оФицира из његове бригаде изјавила, да не ће да служи под њим, јер се за време битке — крије.. . У место да се ти ОФицири-бунтовници предаду војеном суду, цела је ствар на врат на нос ућуткана и замазана, и бригада Медведовског одмашпра 23-ег или 24-ог Септембра у Луково. За пакост дадоше Медведовском за шеФа штаба некаквог мајора Анастасијевића, пореклом Србина, али руског ОФицира, за кога су причали да се само у једној ствари одликовао : да гради интриге, да завађа оФицире између себе и т. д. Офанзива луковске војске на Турке у Зајечару беше од^еђена да се предузме одмах — али прође читавих десет дана, ми не чујемо ништа из Лукова, осим да је Анастасијевић открно некакву заверу, да је хтео да ухапси Књажевог комесара г. Николу Христића, да је завадио све ОФицире, да сваки час пише писма или бар адресира Њ. ц. Височанству руском царевићу Александру, „његовом личном пријатељу," као што он причаше и т. д. Најзад се Медведовски курталиса тога Анастасијевића. и тек што он дође к нама у Делиград да настави свој занат, чујемо, да ће луковска војска да отима Зајечар, који смо из стратегијских призрења напустили. Према очекивању те велике битке под Зајечаром и ја сам са своје стране сматрао за дужност, да увећам малени санитет луковске војке. Ја послах тамо мога помоћника г. мајора Др. Лонткјевића са свима лекарима „казанског санитарног отрјада" (који су дотле били у једној резервној болници у Крагујевцу, па су је самовољно напустили, јер — рекоше ми — беше им доста шпитаљске практике, хтели би да виде мало како је на