Отаџбина

II А ГРАНИЦИ

33

детин. Она прва два батаљона који беху у предстражама на Гредетину, видећи какве се масе турске на њих ваљају, и немајуЛи официра (за што, кад је самих руских оФицира било око 400 у нашој војсци, за што да та два немају ни једног ?) растркаше се по шуми и непријатељ узе гредетински вис, који је Беницки, док је ту био, онако јуначки бранио. Други гружански батаљон држао се у стрељачком рову само по сахата, па га је напустио повукавши за собом и део другог лепеничког батаљона, и ако непријатељ није продирао. Кад то виде омољски батаљон и он остави шанац „Радовић", одступи 500 корачаји, па га нестаде у шуми. Турци видевши то;, пођу нагло напред и у 9 сахати пре подне поседну напуштене редуте. Напад на Хрватовићев центар поче у 8 еахатч, али ту неиријатељ наиђе на јак отпор, и морао је неко време да престане, јер мајор Шпаховски баци у ваздух једну од опремљених мина. Мало за тим, кад Турци обновише напад, мајор Шпаховски јуначки погибе. У 10 сахати трупе наше које су биле код централне батерије, напусте је и непријатељ продре. Батерије капетана Павловића и Оптркића беху тиме доведене у највећу опасност, али су енергијом те двојице командира спасене. Центрум, овако потресен, напусти ровове и редуте и оступи. Батерија Оптркићева заузме код шиљеговачких винограда нову позицију и брзом паљбом заустави продирање непријатеља. Лево крило, угледавши да батерија одступа, оде и само правце Каонику. Непријатељ је био доста јак да поседне редуте „Радовић," „Беницки," (( Ђукнић в и (( Хрватовић," али у след тога није могао даље снажно напредовати, и тако село Шиљеговац остаде до мрака у нашим рукама. Број рањених беше незнатан. Од ОФицира тешко је рањен капетан Фок На центруму (?) се развио бој овако : У 7 сахати из јутра јаке турске колоне спуштаху се с виса у шуму отаџбипа VII, 25. 3