Отаџбина

НА ГРОБУ АЛЕКСАНДРА II Убица, подлих руком прљавом; Пустог заноса жељом ништавом, Варвари худи, гадови људи, Под жигом срама дело свршише : Цара убише ! И цар је пао! . . . К'о јадна жртва тужно скончао! К'о нико његов! . . . Као мученик, Цар је погин'о! . . . Цар! . . . Помазаник И крв се пуши! И црне дверп гроба хладнога, К'о грозна чељуст звера гладнога. К'о тамни понор пакла страшнога, Отворише се! . - • Затворише се! . . . И цар је пао! . . . Мучену душу Богу је дао Жезао златни свемоћне круне, И поданике и милијуне, На срцу отац више не носи, Убиство подло све му покоси! .... И крв се пуши! Зверски зликовци, У Фанатизму, врелој грозници, Слепи беснилом, пуки грешници, Ликујућ' гласно празном победом, Неизмереном, непромишљеном, Цареву самрт свету јавише: «Нема, Га. више Р