Отаџбина

НА ГРАНИЦИ

35

Никодијевој батерији погинуо је поручик Сретен Гавриловић, а коитужен од гранате потпуковник Пичугин. То је све било око 4 сахата по подне. На месту где беше главни логор, стајаше резерва у три линије : у првој две чете једног батаљона чачанске бригаде, у другој први гружански батаљон који тога дана још не беше у борби, а у трећем поручик Троицки са 2 чете колубарскога батаљона, кога беше послао пуковник Журављов у помоћ. К првој линији придружи се драговољно каиетан Борченков са још неколико ОФицира, којима се батаљони још јутрос растурише. Резерва је била доста изложена неоријатељским гранатама и за то је имала доста рањеника, али она је имала остати на томе месту да морално подржи бојну линију. Поче изгледати као да ће Турци бити одбијеви, кад прва резервна линија уступи навали, па повуче натраг за собом другу и трећу линију, те тако настаде дармар, као природна последица кордонског система. Свршетак је сјајно ооветлао јуначки капетан Срб. Оставивши возарима да спасу његову батерију, он с осталом нослугом узе нушке, скочи у стрељачки ров, дочека Турке с једним плотуном, па се онда ухвати за гушу. Каиетан Срб сопственом руком дохвати једнога. 1 Тако су се исто тукли и Чачани. Поломише кундаке, па се ухватише у коштац с низамима, али на жалост, и они остављени сами себи, морадоше да уступе пред силом. .. Десно и крајње десно крило није тога дана учествовало у борби, осем што је послало у помоћ центруму поменути батаљон. У вече заузе Хрватовић другу позицију над светим Аранђелом. ■ Тај исти оФицир , оотавши без службе после нашега рата, нудио се да ступи у руску службу, али га не хтедоше примити јер је био у српској војсци, и кажу, да се морао вратити пешке из Плојешта до Београда....