Отаџбина

ВЕЗИР АГ.ОГОБИЋ

597

1 војник 2 војник. 1 војник. 2 војннк.

1 војник.

Махмуд

мозак поииле ? Или је реч султанова тако ништава и лака за вас ? — Доцне ћете јој и важину и тежину упознати. 0, слаба ће вам леђа бити, да је и на овом свету понесете. — Ја хоћу посао да свршавам. Где је војвода воћ, да му очи угледам? Тај ми соко сувише на совуљагу лпчи. — Оултанов ће гњев први пут већи битн, кад вам кроз који час граду под бедеме пздне. Посвираће вам и он на свадби — топом, напиће вам здоавиду — лубардом, — дариваће вам невесту — харемом. — Псвајте. биће времена и за плакање. Затворите очи, запушите уши, сневајте о миру, срећи и весељу. Дуго ће вам сан потрајати, красном ће се јавом завршити — (Војницима што нду за њнм) (Јтојте, ту стојте, — та ни то љуцки чинити не знате. Боље би вам личило да се и проваљате мало тако дивно накићени. Војводу ми зовите. — одмах. Јес' — јес' — зовн га сам. Опаси бог. (ппје) На спас Радане, понуди и тог Туркешу. Шао ми је купе, морао би је одмах разбита, јер ће ми је оиоганити.] А баш би вољан оио да му наспем у грло две три капи. И један чварак, чварак сланиЕге. Држи га Радане, тако ти бога. — Ха — (нде и посрће) — Нека се поФали пророку, како су га Власи частили. Држ', — држ' Луде пијане !

IV Долазп Михајло, Нластоје н други главарн. Мијајло. Да немаш каде чекат рекоше, Махмуд И сувшие је било. — војводо ! (заоебе) Гле што ми дрхти слабо колеко ? Осетих немоћ, реч ми застаде, У грудима ми живот изумре. Тај глас, — о како чудан беше он, Да л' за то што га изговори брат ? У срце ми се задре тешка реч. Од меса морам челик правити