Отаџбина

ВЕЗДУШНИЦИ

129

«|ула полази за Мила што је богат — јадна ти је она ! . . . Од Милова богатства нема ни ђаво хасне, а камо ли ко други .... Луда ти је, ја боже ! . . . поћи за своју неирилику — има ли што луђе ? ! . .» Друга би рекла : „Хе јадна јаднице, ако ти мислиш, да ћеш и код Мила витлати као и код првог мужа, онда си се љуто преварила ! . . . Сирота Стоја! — од кад је пошла за ону кукавицу — није нигде у свет изишла. Њена прва шетња беше — кад су је мртву на гробље понели . . . ." Трећи би се ђаволасто осмехнули : Сирома Миле ! — Сад је ударио на белај .... ваља му дрешити кесу — сад ја никад, па ма на њој било девет мртвих узлова! ..." А неки би опет злобно додали : Зна бог шта ради .... Јадна Стоја! . . . да јој се сад дићи из гроба — њеној би души одлануло . . . Стамбољика ће је осветити. Тако је и било. (Цаставиће се,) ПРИДОЗИ ПОЗНАВАЊУ ДАЛМАЦИЈЕ. Познавати Далмацију, значи познавати важан крај словеноке земље на јужноме крају балканскога полуострва. Ову истину, припознаћемо онијем разлозима по којима о овој земљи од најстаријег доба писаху разни писци па и о појединијем њинијем мјестима и градовима. Недавно и мени би дата прилика — ако ће и летимички — дотаћи се ове по српство важне земље старијег Далматина, Либурнеза, Јапода, Трибила и старијех Илира, што сам и учинио') а сад, имајући пред очима; Ђ словенске аредјвле у Јадранскоме .морг/ о д нашега сународника г. В. Вогишића по преводу г. Јов. Аћимовића, „мјестннд названЈа славанскихг пред "ћло†Адридтики, 0. Петрб. 1873 2 ) и то као увод у његов рјечник 1) В, «Отаџбину» за мај и јун ове 1881 год. 2) В. вОтаџбину за август и то овб 1881 год стр. 74 и 75. Отаџбпна IX. 33. 9