Отаџбина

ПРИЛОЗИ ПОЗНАНАЊУ ДАЛМАЦИЈЕ

139

Често пута говорећи о влади Млетачкој као и сад што учиивсмо, која жараше и паљаше по Приморју, не можемо на ино се проћи а да Је се недотакнемо, те нас ево ако ће и у кратко да о н,ој коју речемо, а позната је и непобитна истина, да она бјеше прва морска сила свога доба. Поред овога, она бјеше далеко чувена и богата, за то Млеци имадоше свога живога интереса, често пута суабијати Турску силу од Далмације, е јој неби преотела ваљане мориаре као шго су Далматинци. А ш, Млеци у потоњем добу бјеше уш.ш у периоду моралнога опадања ; јер у ономе времену кад им требаше да прегну сачувати што имаду, с њима овлада несавладива грамзивост и глад за комадом земље својијех сусједа ; у мјесто да аомогну Грке и Орбе у борби с Турцима, они се трудише заузети коју стопу њихове земље, 2 као што то чинише и у нашој Далмацији, Ова поклепа Млетачка, затече Далмацију установлењем српскс га краљевства, под влашћу млетачке сињорије, која опасиваше младу ерпску краљевину од запада, југа и југоистока. Овако снажна, јака и пространа република Млетачка, шурујући галиотски са Турцима иротив Орба и Грка учини, е се дуго вријеме наше Приморје мораде с турцима борити. При овем том, опет оно никад орача неплаћаше, но Приморју и то би тешко е се преко њега и Примораца Млечићи с Турцима братиме. Ово је она неопростима погрјешка Млечана , као шт;> је свакојех другијех вдада које за гадаи свој егоитокн ангерес шурујуса Турцима а противу нашега народа на балканскоме полуострову јер пријатељство једиог неајерника пријатељством другог, никад трајно није било, аа ое ово могло очекивати и међу овом двојицом.т. ј. међу Турцима и Млечићима. Пријатељство дакаен Млечића — као што нам историја чаже — и Тураха често пута баш за то неби трајно, јер овијем посљеднијем би жао, кад оно Приморје о Млечићима склопи погодбу, а ови им потврдише онакове повластице као и Паштровћаиима 1423, а неке им и нове дадоше. Због овога , и кад турци за ово дознаше, у два пута велике турске војске навраћаху се на Приморје, и то, једном под Али-пашом босанскијем, а други пут под Везир —пашом (1666 год) од четрдесет хиљада оружане војске, али, обе паше оба пута срамно се у Босну врате од куда су и дошли. Али године 1671, Млечићи оставе Пјшморј« и Турцима га предаду. Оплеткарећи Млечићи са својијем познатијем сплеткарењем по Приморју, сијаше најпосле највећи раздор и свађе међу нашу браћу. Завадивши се са Шубићима 1322 2 В. «Отаџбнну» за Фебруар 1875 етр. 179.