Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАН.А БЕОГРАДА

који су то ? Министри турски избегавали су улазити у појединости, говорећи, да нема «ограничења. п , но зар и опет не може бити услов а, кад то једно друго не искључује ? Разговори са Француским послаником, наговештаји турских министара, да ће нам тражити олакшицу све то поче јако да нас узнемирује. И заиста са великом вероватношћу продре на видело глас, да ће нам се ови услови положити : 1, да кнез потпише нека уверења о својој верности према султану ; 2, да повећамо данак Порти ; 3. да сведемо војску на 4000 људи ; ч 4, да жељезницу, коју би подизали, доведемо у свезу са турском. Прве три тачке не могаху се ни пошто примити. Но како се могах ја изјаснити против услова, које још званично и не познавах ? А ако будем чекао, да се они званично изнесу, на онда тек да их сузбијам, имаше ту незгоду, што би после теже било Порти, да их повуче натраг. Једини пут, којк ми је сад стајао отворен био је, да се обратим Француском посланику, кога је јединог Порта, на велико суревновање његових другова, у нашу ствар посветила била. Ја му нредставим, како је, у интересу нашег доброг споразума с Портом, потребно, да она у Београд (паши) ништа не пише, докле се са мном не договори „о начину извршења. и иојединостима , (избегавајући говорити о условима). Јер пре него што се стави ствар на аотиЈу, разумније је, да се она изведе на чисто, нарочито пак да је мудро, да не оставимо врата отворена, да се можемо растати у већој завади, но што бејасмо онда, кад се састадосмо, да се пријатељимо. Б^ре беше са мном сагласан, и обећа ми своју потпору. Исгу таку изјаву учиним ја и вел. везиру. Па •бацајући поглед на дотадашњи развитак питања, колико да себи јасно представимо, каква је политика према Порти најуспешнија, ја писах (\. Фебруара) своме мииистру: «Ја сам био слободан писати вам још 11. пр. мес. •да ветар дува посаешнији, аа да, једра ваља вигие раз-