Отаџбина

20

ПООЛЕ БОМВАРДАЊА БЕОГРАДА

Цариграду, да би Кнез Михаил само тако у Царнград дошао, ако ба концесија Портина била безусловна. То је производило своје дејство. Желећи избећи неспоразуме, а држећи рачуна од мојих представака да се у Веоград ништа не одговара докле ми се предходно не саопшти, Али-паша прочита ми (20 Фебр.) писмо које беше спремио као одговор на акат кн. Михаила (од 17. Окт. 1866). јПисмо вел. везира на кн. Михаила гласи : Светлости, «Висска Порта примила је и поднела Његовом царском Величанству Султану писмо, које је Ваша Светлост изволела писати великом везиру у смотрењу царских градова у Србији. Д1ре свега срећан сам, што могу јавити Вашој Светлости, да је Његово Величанство са великим задовољством саслушало Ваша уверења оданости према њему. Царска влада служи се овом приликом, да каже, у исто време, Вашој Светлооти, да се лојалност и верност народа Српског од њене стране свагда јако ценила, и цениће се увек, а његова нова о томе уверавања тим су је вкше обрадовала, што су изражена кнезом, ког су јој отличне каквоће добро позиате. (( По овим чуствима в. Порта није могла мИслити, да народ \ Србији сматра пребивање мусломанских посада у царским градовима као неку вечиту претњу спокојству кнежевине; на ту иретњу царска влада није никада ни мислила; а што је једанпут београдски град ироменио своју природу, није нужно да напомињем Прејасној Светлости Вашој жалооне околности,које су то проузроковале. «Но било како му драго, почем се Ваша Светлост, а иреко Вас и народ српски, позвао на брижљивост Његовог царског Величанства, те му изјависте своје сумње и зебње, узвишени сузерен Србије није се уздржао овла"