Отаџбина

36

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГРАДА

може и бесплодан остати. Овој зебњи даваше Гарашаиин израза у једном писму (од 8. Марта), говорећи ми : а Држимо се сад ја и ти добро, ако кнеза навучемо на какве незгоде у Цариграду. Ја ћу бити и не бити крив, а ли ти за цело хоћеш, ако Порта ијоле \1зневери свој а обећањ а, као што је то досад увек њен обичај био. Но ]а морам још сад признати, да је теби немогућно било више уверена од Порте узети, него што си их узео Ако и при свему томе буде издаје, срамота ће њена бити." Но неприлика, коју Гарашанин нипомиње, могла би нам се само у томе случају догодити, ако би се, било ћудљивошћу султановом, било експлозијом мусломанског Фанатизма, министарство ироменило. Са те само стране, ја сам зебао, па сам и сам наваљивао, да кнез свој пут у Цариград што пре предузме. Иначе био сам уверен, да министри, који су се на концесију одлучили једино да положај својој земљи олакшају, неће хтети прибегавати ни каквој обмани, јер су они били потпуно способни да оцене, да би њоме удвојили опасности, у којима се царевина налажаше. 9. Марта обзнане „Српске новине», да су договарања , која су на измаку прошле године с Портом отпочета, срећно свршена. Султан је уважио јаке узроке које му је кнез Михаил навео, да се уклоне велике незгоде, које су, и за опште интересе царства и за особене иитересе српске скопчане са даљим опстанком градова у њином садашњем стању Званични орган додаје, да је Порта и на то пристала, да се путу, који би кнел у Цариград предузео, одржи карактер учтивости, а да кнез не улази у иреговоре ни о појединостима које је Порта најпре желела са њчм непосредно да уреди. 14 Марта осване прокламација, којом кнез Михаил објављује своме народу, да је султан решио. да му се повери заповедништво над градовима у Србији, у којима да се гарннзони турски замене српском војском, под јединим