Отаџбина

38

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА ВЕОГРАДА

са својим Ађутантом, Џемил-пашом, који је, са српским заступником и месним отоманским властима, дочекао кнеза. После по ноћи у 2 часа крене се «Султанија", и после мирног и пријатног преласка преко Црног мора уђе сутра дан у БосФор, где (у 3 часа после поднебаци ленгер испред саме палате сутланове (долма бакче). На лађу дође одмах Ћамил-беј, уводник страних представника, те поздрави кнеза добродошлипом од стране султанове и изјави му, да султан жели одмах да га прими. Кнез, праћен целом својом свитом, искрца се у палату, где га, на самом уласку, дочека вел. везир, и уведе одмах у царски кабинет. Кнез је поздравио султана овш речма : „Госиодару, (( Долазећи, да изразим Вашем Величанству моју дубоку пбшту, ја сам срећан, што могу да јој придружим израз мога дубоког признања за оно сјајно сведочанство благовољења, које сте изволели да ми укажете, испунивши једну живу жел>у српског народа. , ( Моја лична признателност, Господару, није мања од признателности мога народа. «Историја ће говорити с хвалом о овом великодушном акту Вашега Величанства, а ја се ноносим, што виднм, да ]*е моје име здружено са једним догађајем, који је колико срећан, толико кадар да унапреди добре одношаје између кнежевине и њеног узвпшеног сузерена. Славно је за Ваше Величанство, што сте показали Европи и целоме свету, да знате измирити опште интересе царства са праведним задоволЈвњем потреба и аспирација Србије. (( Изволите, дакле, Господару, бити уверени, изволите веровати срећу, у коју ја осећам у овоме тренутху што се налазим у стању, да о њој могу лично уверити Ваше Велнчанство, подносећи Вам мој поклон и понавллјући Вам израз моје дубоке поште.»