Отаџбина

ЈУГ0С40ВБНСКА НАРОДНА ЕПСКА ;ПОЈеЗИЈА

447

докаже, не држим да је умесно, да се наше саврмене мисли иренесе у времена, која о њима ништа не знађаху — па ма то долавило од које било стране. Завршујем разлагање својих назора са неколико примедаба о имену, које носе епске песме стеЈане старим размером. Сви примери" о речи »бугарити« скупљени су у мојој „Грађи« и у Богишића на стр. 30— 32 (додаци у овом чланку напред). Вук објашњава ту реч у српском речнику глаголом : запијевата, т. ј. тужаљку започети, а старији речници (Делабела Отули) наводе је под општим значењем аевати (сап1;аге, Парчић још дода је: ип ГаМо его1со, јуначко дело), и Микаља пише: ћи@;агШ гасшаИ (зачинати), ап1аге ђи^агаИда ^(бугарштица) гастка (зачинка) ћи^егзста (бугаршчина) сапгопа, сап1;11епа. Изгледа да се истицање специјалнога значења: тужалку запевати, доиста понајбоље подудара са садржином таких песама. Бар БараковиК највећма истиче тај моменат, треба само испоредити стихове тога песника Бугарш&ицу пети седе, Овака мати ко.ја роди окол сопре ки га слише покле слиши бугарити та проблиди, та уздише вучјим гласом ја вапити свим з' очију рВку зведе. рад несриће ка се згоди.

Влах се шта вигае и опкдади са песником да овај не ће моћи слушати ту песму, а да не пролије сузе — па доиста кад ју је чуо ве^и:

У загребачком рукопису бр, 29 (Богишићева издања) означен је именом »пјесан бугарска" ца и та је песма тужљака, а осталим двема свакако не приличи са свим та карактеристика али на сваки ничин и њихан се садржај може назвати врло озбиљним. Нема сумње, да овај назив долази од „Бугарин", »бугарски" ; само је објашњење тешко. Миклошић помишља на Бугаре као пастире у служби Срба и Хрвата, који су се више одавали ратничком занимању; али

Поклисара јаћ молити бугаршћицу да ми рече с ке сидећим суза стече хоће л' мене оболити.

Нигдар тако болизниво до тад не би срце моје које пасти хтећ на двоје нег по срићи оста живо.

Гди поклисар писам склада, која мени плач узрочи ки ми блида лишце мочи, зач ме сваки рич убади.