Отаџбина

448

1УГ0С.10ВЕНСКА НАРОДНА ЕПСКЛ ПОЈЕЗИЈА

дрзким, да бисмо у том случају пре очекивали израз „влашити« од »влах" (као што је доиога Вараковићев певач и био Л влах"). Боги шић св опомиње музикл шога инструмента „булгарина", » бугарија", иа пита, да ли име ових песама но стоји о тим у свезп ; (стр. 69 у уводу). Па и тому би се могло приговорити, што на жалоот најстаоија св>дочанства о »бугаршКицима", не спомиљу, да су ое те песме певале уз какву свирку. Мени се чини да овај назив стоји у свези са правцем народне епске поезије којим се она од југоистока ка оеверозападу кретала. Главна садржина и лолриште најстаријих аесаМа (Краљевић Маркој упућује на пределе, ко.ји се обично називаху именом „Вугарија" *) нарочито од кано се распало Душаново царство. Тога ради треба само испоредити у »Вгеуе Метопа с1е И 1)15сепс1еп1"л с!е поз1:га саза Мссаасћ!® (Норћ, Сћгоп1С1ае8 §ге со-готапев) ове речи: ,Басгаго сће Си рг1то Безро^о 3е1 1350 ЛеИ \п(еггог Зегиг а сИс1а Втдагга стр. 289: Лазар који би ирви деспот од 1850 Унутрашње Србије назване Бугарије; »Багаго ОЈзроко с1е 8егуЈ.1 е Магсо № г11 Ви1дагГа л тамо 273: Лазар леснот од Орбнје и .Марко краљ од Бугарске, со1 Ке УисазЈпо сћ" ега Ее Ле Ви1даНа " тамо 281: са краљем Вукашпном који беше краљ Вугарск«. ,(1оуе а' тсоп1;гагпо 1п ст 1оро пот1пе 1а Моп1а«'па с1в Рег1з1ег1 е И V' 6 ипа ГопГапа попппаГа ВоЂгЛа, е 1кае дГЂГЛе I АЊапга Ла11а Ви1даНа « тамо: где се састадоше у једном месту названом пданина, „Перистери" а одатле иде на извор назван „Добрида", а одавде се дели Албанија од Вугарске. — »Ц соп!е Багаго резе 1а зирегшге, N10016 ХиргапИ' Гп/егГог ЗегЂГа аИаа Ви1даг1а" тамо 308: кнез Лазар владаше горњом Србијом, Никола жупан доњом Србијом или Вугарском. ДеПпГепог 8егу1а ЛеИа Втдагга-' тамо 311: из унутратњости Србије т. ј. Бугарије; 1а 8епаа Мепге сПИа Ви1§апа тамо 33 унутрашн.а Србија названа Бугарија. Морз бити да су се још врло рано наставила старинска предња, која нађоше тако речитога израза у Гундулићеву »Осману«. а за цело их он није први измислио. И

*) И Дапичић је у свом »Рјечнику језика хрват. или срискота« који сада излази, св, 3., са дубоком ученошћу и критичнолЉу, објаснио зпачење и ностанак. речи бугарити бугарштида и дошао до резултата: да је »сасма тешко вјеровати даје бугарштица могла иостати од народнога имена »бугарин» (Тамо с 716) тего ће бити од талијачске речи, која би одговарала ср. лат. ђисси1аге, ћи-, ссат тГ1аге, а од ко.је је и ћасса1опе и 1>асса1опа мушко и женско чељаде које виче и које цвили, плаче (Тамо ст 714) То би објашњење било са свим на супрот мишљењу поштованога писца овога чланка а једно и друго доказује на о тој ствари може бити сама мање или више основанога мишљења а никако поузданога тврђења. Преводилац