Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

449

у једној песми Бог. бр. 40 где се враћа Банови!1 Страхиња својим шурацима, Југовићима, вели се : И бијаше се повратио ка лијеаом Бугарији, Ка лијеиом Бугарији гаурам својим УговиКем. Зна се, да је Богдан владао у Родопу од Фере до Вардара (Хопф у Ерш-Груберовој „Енциклопедији" св. 85 стр 457. М. Орбини 267), дакле је то и песма са свим иравилно означила. Тако смо тиме и с ове стране добили нову потврду мишљењу напред изведеном. да најстарији извор југословонскога епскога песништва које почин.е са навалом Турака ваља тамо тражити где први жестоки (ударци падоше где се најранији чорази десише, (на Марици и пољу Косову.) 0 свим тим питањима могла би се написати читава књига а ја сам се свугде задовољио са кратким наговештајима које стављам онима да даље изведу на које могу рачЈнати да се слажу с н има. Момчило Иваиић. »ч.>=4=Жг-

КЕНЖЕВПН ПРЕГЛЕД

Ратне песме из сраско-турског рата. 1876 — 77. У Београду. 16-ина, стр 48. Цена 50 пр. дин.

Има људи, у којих је врло снажно развијен тако звани „шпуР и Јус а , К0 Ј И се > слутећи, да ће им се на овом земном путу догодити каква неугодност, за рана претаје, свој траг замету и забашуре, те тако избегну сваки додир, при ком би они само штетовати могли. Међу те људе могу се рачунати песник и издавач горње књиге, кад ни један ннје име своје истакао. Они су имали оправдани „шпуријус,ч кад су себе притајили, имали су онај пророчки поглед у будућност, те су тако дошли до позитивна уверења, да им народ српски неће бити благодаран, што су га с једне стране тако спевали, с друге пак на свет издали. 0 тога та околишност и аесника и издавача. Али можда су они хтели да тек само покажу шта су у стању, да виде лаворике, па онда тек само да пруже своје гдаве и да их у готове венце укљукају. Можда су хтели и да напркосе г. Оветиславу Вуловићу, који се с пуним правом у „Годишњици® од г. Отдџбина IX, 35. 29