Отаџбина

450

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

1879. јадао, како је ништаве и бљутаве песме створио овај рат са Турцима према узвишеном ену Вишњићевом. Да, они су му хтели по свој прилици да покажу, да има још осетљивих груди и вештих пера, који тај свети бој на достојан начин спевати могу; само се нису хтели за сад да именују и то по свој прилици са разлога, који сам горе навео. Шта ли си народе српски у твом племенитом пожртвовању Богу згрешио, да те ти умно-шантави Тиртеји спевају! До душе, твој рат за ослобођење тако је крупан догађај, да би могао и млитаву душу из дремежа пробудити; али тим чином твојим ниси јој дао ираво, да те та млитава душа срамоти пред светом. Та' ове песме још су хуђе од оних, које је навео г. Ов. Вуловић. Поред ужасно храпавих трохеја, поред апЈОлутне апсенције сваког песничког полета, поред конфузне дикције, поред вечите борбе са граматиком и са ортограФијом, поред очевидног незнања и најпростијих логичних појмова — долази безобразлук такав микстум-композитум спевати па још и на сает издати. Та здрав се човек мора разболети а болестан умрети, кад би морао проучити те „ратне песме." Оотона не би могао помислити веће муке, него својим бедним жртвама у паклу да заповеди да те »песме« уче на изуст. Зарјебаш тако велика заслуга народа српског око освајања Ниша, кад дремају сви Турци (стр. 14.) па и сам султан ! (стр 4.) Чудо ми је даље, како је српска војска у сред зиме могла бити цвеКем окићена, и да сестрице браћи пружају од ружице венце (стр 5.) Та ни у Енглеској, где се баш негује цвеће у стакленим кућерцима, не да се набавити толико, да с њоме окити целаједна војска ! Не могу да схватим ни то, да ће војсковођа пустити своје војнике да кућама. свраИају, кад су већ леао уређени кроз Србију до границе дошли (стр. 5.). И то ми је чудно, да се Турци баш пре битке саветују о том, како ћеду свој рз сачувати , а тај „рз" ту мачи „песник" са „врлнном женокиња« (стр. 9./ У Вуку, који ми је нешто мало меродавнији од »песника" тог, тумачи се „рз" са образом", «поштењем„; нема ту даклени дивана о „врлини женски ња«. Али на тој истој страни (9) догађа се тим „рзом" неко чудо, јер ено „песник" вели, даје то страшно гледати рз да страда и да се стане ио крви ваљати (81с!). Он би био неки апстрактан појам, како би то онда изгледао, кад^би се „по крви ваљао" / На страни 11. вели »песник«, да још није било момака и јунака у Срба, који су ратовали са султаном, њему градоае отимали и круну му вређали. Ја мислим, да је господин песник узео себи слободу да — лаже. Ко иоле има и слутње о српској историји, тај