Отаџбина

452

КЊИЖЕТНИ ПРЕГЛЕД

питањииа као што је питање „о горњем дому„, нарочито кад га је обрадио проФесор државних наука, наш драги Гига Гершић, којим се у сваком смислу може поносити наша велика школа , нећемо имати шта да кажемо, у толико мање, што је у октобарској свесци „Рада" само почетак студије Гигине, у коме су изложени назори самих присталица горњега дома, што он још није ни почео да обара те разлоге. Али како је међутим, у пркос главне карактеристике Гигинога књижевног рада, ова његова студија изашла цела, макар и са задоцњавањем III ће св. »Рада® за чатав месец дана , то нисмо могли ускратити себи душевно задовољство, да његову студију целу прочитамо (такво нам задовољство Гига и онако ретко пружа), и кад смо је прочитали, неке партије и по два пут, цео наш страх, од његове непристунне и непобедне стручности ишчезе, и ми се морадосмо решити да у место сумарног свршетка , пишемо »Наставак" лаше критике, да се у овом прегледу зауставимо на самој Гигиној студији „Неколико уставних питања. I Горњи дом" Ми не би могли пи у сну претендовати да и приближно разумемо државно-правна питања , којима Гига тако суверено влада са катедре велике школе , и кад би их он и у журналистици обрађивао академички објективно, ми би сами сматрали за безобразлук, када би хтео да га критикује неко , који је о тим питањима попабирчио неколико новинарских мрвица, неко, који се у државноправним питањима не може с правом назвати ни дилетанат , а камо ли зналац; али како је 1'ига не само темељити вналан уставних питења , наго је за пакост или за љубав васкрсломе »Рад« постао партизан једне активне политичке партије, (гит п1;еп та!е) са специјалним политичким цељима, то он ову расправу није писао као проФесор и научник, који предузима неко испитивање да би тек дошао да неке научне истине, без обзира да ли ће се она Петру или Павлу доиасти, него је цео научни матријал , који му је стајао на расположењу, навалице групирао према познатом начелу једног гимназиЈСког нашег проФесора »И то је оно што смо хтели да докажемо», он је своју расправу писао са аолитичко-иартизанским аредубеђењем. То је узрок што ми и код Гигиног чланка морамо да протестујемо противу таквог начина обрађивања науке. Опа концесија коју је Гига од своје научне солидности учинио политичким цељима наших »радикалаца« (читај социјалиста , докле год они то не опровргну) навела га је да напише таква тврђења, против коих се буни и најпростија логика, на. пример она покојног Коста Бранковића, коју смо ми учили , против којих се буни и најобичнији здрав разум, каказ се се може наћи у палилулскоме кварту. Етс