Отаџбина

454

КЊИЖЕВДИ ПРЕГЛЕД

дома Факат не само, у »многим« него у свима уставним државама осем Грчке, која као да је поставила себи задатак да доведе уставност да апсурдума , али »он си чиин глуво«, он се прави као да не зна, он тај Факат неће да зна, и за његов рачун чини му се да ће му бити лакше ако каже да горњи дом постоји »у многим» уставним државама. За тим наш благоглагољиви Гига прави сам себи једну сметњу како би имао шта да обара. Вели »можда ће га неко одмах -у почетку пресрети са примедбом: а од куда вам пада на памет горњп дом, за што без нужде и повода покрећете питање о таквој установи која до сад у нас није никако аостојала, која нема никаквог корена у историјским развиИу и традицији нашег државног живота> и о којој можда нико и не мисли. Гига зна врло добро да га нико неће пресрести с таквим питањем, јер од свег што подвукосмо у његовом цитату не стоји ништа Апстрахујући од тога што се установа горњега дома у свакој добро уређеној уставној држави може бранити и без икаквих традиција и без икаквог корена у историјском развитку, већ само на основу начела модерне државе, ми би запитали нашега драгога Гигу какав беше онај српски сабор, који је Дугџан отворио 21 ог Маја 1349 године у Скопљу , онај сабор, који је по речима Флоринског створио »најдрагоценији споменик (не самогсрпског већ/ јужнословенског законодавства« 1 ) Да л' је то била скупштина какву он жели,. или је то био горњи дом састављен од Патријарха, свију владика и целе властеле »српско-грчкога царства« велике н мале ? Ако нам на питање хтедне измигољити се тиме што је онда у целом свету вл адао Феудализам , па дакле и у Србији , ми би га могли тући Фактом да је шест година раније од нашег скопљанског законодавног сабора, у Инглеској већ био отворен доњи дом, парламенат. Али баш да узмемо да скопљански сабор није никаква историјска традиција за »наше радикално доба , замолићемо нашега аутора да нам каже, како се управљало Србијом за време једанајесто-годишњег ратовања Карађорђевог, да ли је управљала скупштина, која се такође сазивала кадгодје требало пли »је правитељствујушчи совјет® који је трајно управљао свима државним пословима, највише зауздавао деспотске ћеФове главнога командан та (верховног вожда) тако да је овај само апеловао на скупштину. А то нам ваљада неће одрећи ни Гига да се »правитељствујушчи сов^т« није бирао плебисцитом, ') ТимоФел Флоринскаго гожнне Славлне и Визанлд вђ второи четврти XIV в-ћка ВнпускЂ второИ С. ПетербургЂ. 1882. страна 1<2