Отаџбина

456

КЊИЖЕВНИ ПРБГЛЕД

Наш је Гига тако силан и моћан у своме убеђењу : да је кеограничена демократија најбоља Форме државне управе, да га није ни мало страх цитирати »језгро" из разлога главних присталица горњег дома, и почиње с Ед. Лабулејом кога најпре у подсмеху зове »умереним демократом" али се одмах. досећа да многи његови читаоци неће разумети ту Фину иронију, па га одмах денунцира како се тај научник »у последње дане Наполеонове владавине био претворио чак у имаералистичког демонрату ® Пошто је тако спремио читаоце, он цитира из Лабулеја оваку „језгру«. „Да је подела законодавне власТи неопходан закон, основни услов слободе, који ни један народ, ни један век не може повредити, а да не буде кажњен«, Он се обвезује да историјски докаже (наравно Гига не верује да је Лабулеју дојиста пошло за руком да то докаже) како је свемоћност једног законодавног тела, била гдавки разлог, иресудни узрок свима поразима и невољама, које су снашле Францеску, и које су јој упропастиле слободу. А за што ? За то »што ни море није бурније ни неверније (перфидније) од једноставне скупштине, нарочито кад је та скупштина многобројна«. Једна је свупштинс изложена тренутним постицајима и заносима, изложена је бујици страсти, и кад је једина и свемоћна, онда постаје тиранска и апсолутистичка, исто као и какав апсолутни монарх; само из такве једнсставне скупштине могла је да поникне, диктатура једнога Кромвела, Робеспијера и т. д. Да би се дакле скупштина сачувада и обезбедила од својих сопствених слабости, ваља је поделити. Шта више Лабуле налази да је апсолутна свемоћност такве једине скуиштине још опаснија, но апсолутизам каквога монарха, а то с тога што се монарх ипак осећа у неколико одговаран пред историјом, док је скупштина нека*власт без имена и без одговорности — Горњи дом неопходан е за то да се обезбеди независност извршне власти, „Иза свега свог доказивања и разлагања, тај писац (т. ј. Лабуле) долази најзад до тога закључка, да то питање о два дома није једно од оних ситних, индеФеретних питања, која се могу сасвим комотно, овакп или онако регцрти, него то је управо питање о самој слободи. То је дакле кратка језгра. око које се обрће цело резоновање и доказивање Лабулеово^. Ми ћемо мало даље видети да ли је Гига доиста непристрасно цитирао језгру противничког мишљења, или је навео само оно што му се чинило да може лако оборити, а сада да поменемо какву је језгру изљуштио из Блунчлијеве теорије о горњем дому, јер и тај мали научењак има несрећу да се не слаже с државно правним назорима нашега великог Гиге.