Отаџбина

КН.ИЖЕВНИ ЛРЕГЛЕД

457

Блунчлијеви разлози састоје се у овоме: 1. Јасно је да 4 ока више и боље виде, него два, нарочито кад исти предмет посматрају са разног становишта. Дакле поновљено већање и претресање законских предлога у два дома ноји стоје на различноме земљишту, може бити само корисно и благодетно. 2 . Пошто законодавно тело има да уређуЈе и регулише трајне одношаје народа, а нема да се брине о тренутним потребама — јер је то задатак владе — то онда за то тело брзе и нагле одлуке нису ни нужне, нити их ваља желети, и ту онда дводомни систем чува и обезбеђује од пренагљености и погрешака једнога дома, даје заштиту притив страсних расположаја, које таквим једноставним телом могу у тренутку лако да овладају и да га за собом повуку, и најзад спречава ону у великим скуповима тако оиасну наколноот, да своју моћ одвише рашире и деспотски употребе, 3. Осим тога у уставној монархији још и то долази у рачун, што владалац према једном народном претставништву лако може да будс увучен и и уилетен у борбе странка и у борбу са скуиштином те^бити принуђен да буде чекић или наковањ, а на против кад су два дома, он је онда уклоњен из нелосредне партијске борбе, и као зичац на вази постаје регулатором између оба дома. Дакле су прп .томе једнина државе, безбедннсг и достојанство монар хије, и мирно држање и уређење законодавцог тела цодједнако интересовани. Али осем ових разлога за практичног државника, Блунчли има и начелно мотивовање дводомног система. Гига се иотина козјим ногама руга тим начелним разлозима називајуНи их „дубљим« под наводним знацима, али кад је он имао толико вере да нико неће како треба схватити то Брунчлијево георијско разлагање, па га је такође »пзвео«, онда да га и ми споменемо. Ево тог Блунчлијевог резоновања: У свима народима вишега реда (ово »вишега реда« метуо јеГига такође под козје ноге, сигурно што он држи да народи као што су Самоједи, Чуди и т. д. долазе у један ред с Инглезима и Францезима) постоји нека унутарња супротност између демоса (народне масе) и између аристокрације, која је у свези са нротивношћу квантитета и квалитета у природи. У средњем веку је преставничко тежиште у аристокрцији, у новије доба оно је поглавито у тако званим народним доњим) дом. вима који истина нису баш сама маса, али су из ње поникли н на њој се оснивају Кад би само та маса била престављена и заступљена, онда би то представништво било непотпуно. У њему би били заступљени само интереси и својства масе и ако су у неком вишем изразу. Али ту не би била претстављена ни