Отаџбина

528

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

познати азијатски градови. Особито је интересан бакчисарајски хански дворац, који је сачуван онако, као што је био у вријеме хана Менгли-Гиреја. Ја нођем у дворац и шта тамо видим ? неколико доста нискијех соба са сводовима источнога стила. У средини бијаше највећа, соба „салон савјета«, а около њега с једне стране соба у којој је био харем (најљепша), с друге стране купалиште ханскијех жена и најпослије соба у којој су се Вогу молили и клањали. Најинтересније што сам видио у дворцу, то је раскошни Фонтан, који постојано бије и који је Пушкин у својој пјесми «Вакчисарајски Фонтан» назвао „Фонтан суза Марије Потоцке« Ко је сазидао дворац и којим ханом, не зна се управо, но причају да он постоји од када и сама варош, која је има 400 година основана. Видивши дворац ја се отправим у једну џамију и попнем се на врх, (требало је платити оџи три рубље) од куда сам а уо 1 с 1' о1зеаи видио вас град, који је учинио врло пријатан утисак својим високијем и танкијем мунаретима, множином топола, башта и кућа. Житеља у Бакчисарају има око 17.000 и то већином Татара. Њихов начин живљења не разликује се николико од азијатскога и ако живе у Европи. Трећи дан морао сам оставити Бакчисарај и отправити се даље пут Севастопоља, жељезницом, коју је било врло тешко провести, до Севастопоља кад се је градила, будући да по овоме путу ви сретате и пролазите много тунела и мостова, благодарећи којима жељезница (влак) иде врло споро. Овај пут је пријатан, јер по њему ви сретате много интересније ствари н. пр : инкермански манастир, поред којег пролази жељезница, обраћа на себе оообиту пажњу својом оригиналношћу. Он је вас исјечен, издубљен, у камену, тако да је тешко знатих на први пут, да се овде велики манастир налази, док на један пут ви видите ђе из ове велике скале, вире човечије главе — монаси. Не далеко од овога манастира, на-