Отаџбина

532

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

његова друга Пилада, које су већ Таври били одредили на смрт. У осталом ову сцену најљепше је описо Гете у својој знаменитој трагедији под насловом «Ифигенија у Тавриди". Ја се одправим из Севастопоља на ово мјесто (Ђорђијев ман.) на (поштанским) колима и дођем баш у оно вријеме кад сунце залазаше и губљаше се у морску пучину, чиј се неизмјерни хоризонат на један пут преда мном открије; јер долазећи к овоме мјесту, море се не види, док се не изиђе (јер је узбрдица) над само море на обалу, с које се је вјековима море дубоко смустило и уступило мјесто храму крваве Богиње. Ја не могу описати то стање у којему сам се налапио гледајући ову чудну и баснословну слику. Мисао — подићи жртвеник на овом мјесту Богињи — принадлежи по свој прилици, вјеликоме вештаку и поети, јер је тешко наћи мјесто, које би тако одговарало божанственоме трону, и које је пуно природнога величанства и чара — као што је ово о којему говорим. Овај положај доиста је чудан и диван, тако да човек гледајући пред собом ову прекрасну панораму осјећа и признаје надмоћност природне вештине над својом. Мјесто ово наквачено је силно над морем, и с десне и с лијеве стране заштићено природнијем оградама — скалама — од вјетрова, тако да у њему расту многа плодовита растења. Још више придаје љепоте овоме мјесту, што ]е окружено са свију страна дивљим и непреступним мјестима. Налазећи се овђе, ђе је избрала мјесто резиденције мудра Богиња, човек је окружен пјеомама славуја, жубором поточића и природнијем Фонтанима, који шаљу своју воду неситоме мору, као мито, да би оно својим грознијем валовима њежније лизало подножје овога краснога мјеста и његове раскошне природе. Ја мислим да ни Фантазија Фенелона није могла уобразити љепшега положаја, кад је описивао у своме Телемаку мјеста у којима је Боги-