Отаџбина

534

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

могао виђети излазак сунца, јер сам често слушао ђе говоре, да је то дивна слика и савјетовали су ми ноћити на станици, на којој бијаше још неколико путника који су се уставили и с истом цјељу чекали, као и ја. Одморивши се 3 — 4 сата (или боље рећи уморивши се будући да је било рђаво лежати) ја се дигнем с цијелом дружином и одправимо се к бајдарским вратима, која су се неколико корачаја од станице на којој смо ноћили, налазила. Нико од нас није могао мислити, судећи по природи, која нас је окружавала, да је близу нас Црно море, и да ће се одма пред очима нашим отворити његов опширни хоризонат. Ми смо мислили да су бајдарска врата још била далеко, док на један пут послије неколико корачаја, које смо учинили, ми се деспмо на самим бајдарским вратима с којих се открије пред нама дивна декорација : црно море и ј\жна обала Крима. Бајдарска врата просјечена су у једном брду, тако да нрестављају тунел, и сазидана су по наредби некога књаза Воронцова, кад је овуда чекао пролазак императорице Екатарине II. И тако ми изиђемо ио стубама на бајдарска врата, чекајући излак сунцзц но на жалост, баш у то вријеме кад се сунце рађаше, један мали облачић, који се навуче, не допусти нам достић жељене цјељи ; но поред свега тога ми смо се наслађавали дивним погледом, који се бијаше пред нама открио. 1!од нама и на десно виђнше се пространо море и пигома јужна обала Крима, која бијаше обучена у своје зелене ал>ине и украшена мирисавим цвијећем, а с лијеве стране подизаху се не приступне, дивље и високе горе (скале); највиша међу њима гора Ај-Петри која се подиже 3.900 стопа над морском површином. Будући да излазак сунца превари наша надања, ми се вратимо на станицу, раздвоимо сс и предузмемо пут даље. Ја сједем на кола и прођем кроз бајдарска врата по шосе у Јалту. На лијево подижуће се изнад мене