Отаџбина

ДЕВОЈКА ОРЛЕАНКА

555

дитијем морем, и непрестано стојаху као да суђаху бјесним валовима. Гледајући ову декорацију ја се сјетим једног мјеста, које сам не давно читао у изгубљеном рају Милтоновом. Описујући у својој чудној и бесмртној поеми излазак Сотоне из пакла који је хтео — странетвујући по разним свјетовима и ха^су — нашу планету да превари као Адама и Еву и тијем начином да се освети Богу Милтон говори : Дошавши до адскијех врата, Сатана је хтио изићи из пакла, који до овога пута није био нигда отворен, но чувар адскијех врата препријечи му пут. Због чега се ЉуциФер расрди и ударе се по једном мачевима тако силно, да ни једноме не бјеше мило повторити ударац; „Стојаху, говори бесмртни Милтон, немичући се један према другоме као два облака иад морем касписким док их вјетар не рашћера». Киша, која је иадала, већ је почела престајати и вјетар разгонити облаке, а такође приближила се била ноћ, и ми доћемо у Петровск варош која се налази на обали каспискога мора. (НАСТАВИЋЕ СЕ.) Д Е 2 0 Ј К А 0РЛЕАНК1 ТРАГЕДИЈА " ЈЛииерова ИРЕДИГРА. Пољана. С десне стране види се каиела и у њој једна икона, лево висок грм. ПРВИ ИРИЗОР. Тибо д' Арк, његове три кћери, и три млада пастира. Тибо. Јест, драги моји ! слободни смо данас Французи још смо, њиве што нам стари