Отаџбина

ТРГОВАЧКИ ИРОМЕТ

573

и гајтана) порастао за читаву једну четвртину од предпрошлогодишњег. Веома је важно дакле за ојачање нашег извоза у Бугарску, да се извоз најважнијих предмета што боље осигура. чему би много допринела ђумручка конвенција, коју је наша влада у начелу већ предложила. Поред све велике садашње ђумручине, извоз ужарије и пића има будућноотн, јер је Бугарска оскудна у тим производпма, о шго се тиче извоза наше стоке у Бугарску, тај тешко да ће напредовати, јер је Бугарска и сама сточарска земља. Велики извоз наше стоке у 1879 има се принисати тој околности што је за време последњег руско-турског рата, војока и једне и друге стране знатну количину Сугарске стоке потрошила и сатрла. Кад се тај деФицит попуни, онда ће се извоз стоке из Србије смањити. За то да би се бар одржао биланс у нашем садашњем трговачком промету, који је, као што видесмо, за иас доста повол.ан, јер три пут више извозимо у Бугарску него што из ње увозимо, морамо гледати да се с јесне стране извоз других артикала што више олакша, а с друге да се домаћа индустрија бар толико подигне, да не морамо на гајтан, абу и шајак да чинимо знатне издатке. Зачеци наше индустрије ужарске, ћилимарске, сукнарске, покровчарске, кожарске и израђивања землзеделских алата, требало би да обрате пажњу не само наших капиталиста, но и владе, која би требала да уведе редовне изложбе ових рукотворина, да даје награде и привилегије за најбоље производе и да их ослободе од сваке извозне ђумручине. У Софији, 14. Новембра 1881. јЈЕДАН ЈС рвин