Отаџбина

К О К Р А Д Е

575

— Пико Други, већ Чкрља! рече Пера Џилптов, млад, крупан чувар — А ја се све омишл.ам на Пујкицу. Оиомадно је дошао из Сервије са његовом Лизом пз ко зна ! — Хм ! Хм ! слеже рамени Марко Њакалов и врти главом. — Шта ти, Марко, велиш ? пита комесар. — Та ја к^о судим, господару, да су сви ти далеко од Владе ! и он значајно погледа комесара. — Дакле ти мпслиш, да је ко из комшилука ? — Ја не мислим ништа ! Он подиже руку, као да одбија речи господареве. Али знам, да је у Симе Воргића велик син Јова ; тај се момчи, као дз Је газдачки син ; лепо се носи, у бирцу се размеће, често се прати, а сви знамо, да *од наднице жпви ! он наслони браду на свој дуги штап а малим грахорастим очпма погледа око себе ио дружини. — Дакле ти мислиш да је син. — Ја не мислим ништа ! иресече Марко господара, главу саже и изјери а рамени слеже. — Нуто зеца ! насмеја се комесар. — Кад су ми лане о ускрсу синовца тукли, ја сам ударио на њих четворицу и одбранио сам га! Марко је то лагано говорио и да не беше оне боре на челу му, не би човек рекао, да му је криво. — Но, но ! Шалио сам се ! извињује се комесар па онда дода : а ви преметите Симу ! Он се окрете у варошку кућу. Чуварн одоше. Нађоше Симу у авлији Сима је знао, да му је прошле ноћи прокопан комшија Влада. Ветар је ноћас дувао, као што је богу воља. Таман згода за лопове. Влада је спавао са својим друштвом у стражњој соби па од ветрине није осетио, да му проко-