Отаџбина

576

К О К Р А Д Е

паше предњу, чисту собу и однеше десет јастука, набијени с пер.јем, што му је жена ћери у мириз чувала, однеше му и качицу од лима са тридесет кила масти. Све је то Сима јутрос чуо, ал није знао, за што су чувари баш њему прво дошли, да га премећу. Код толиких комшија, па да на њега, прво посумњају ! Није му се допадало, али шта ће ! Одлахнуло му је, кад чувари не нађоше ништа па ће да пођу. — Знаш, Симо, морали смо — господар нас послао ! извињује Марко своје ^ругове. — Та нека, нека ! Мало ми је зазор од света. Говориће којешта замном и ако ме зна поштена од како сам. Чувари варошкој кући, а он за својим послом. Марко Њакалов и Пера Џилитов мало заостали. — Џаба и чуварења, само нлаћај штету ! проговориће Марко. — Оно не би било много, али ово је већ десети пут од јесенас ! прихвати Пера. — Да није било оног чуда ноћас, не би смели лопови из собе маћи. Ал тако веле : чувари ће се гдегод склонити од ветра а ми ћемо лепо радити. За то ће нам сад и пући сваком по шес седам воринти. — А ја немам ни крајцаре у кући. Како ми се млада разболела, потрошио сам црно испод нокта. Знаш шта, Марко, плати ти за мене ! — Ја ? ваљда нисам пао на главу ! — Не ћеш платити ни онда, ако ја знам, где можемо наћи украдене ствари ? Марко за часак стаде. — Тим боље, бар не ћемо морати да плаћамо ! — Запамти, ја идем одмах господару па ћу му приповедити ову приповетку : ноћаске око дванајст сати ишао сам кући, да видим, како ми је млади. Морао сам поред Владе. На раскршћу сретнем једног чувара — ти