Отаџбина

578

К О К Р к Д Е

— Нисмо ми добро преметали ! Није вајде, чувари оду опет до Симе. Марко најпре завирује свуда, где су пре гледали. Наравно, нигде ни трага покраденим стварима. Најпосле оду у башту. Није била за) рађена од баре, него је био ископан јендек, крај кога је Симина жена целе зиме гар сипала. Била је то велика гомила. — Куд нас водиш овамо ? вал>да нису Јастуци у гару ? срди се Пера. — Ко зеа ! рече Марко и стаде забадати штап у гар. И Пера више из подсмеха забоде штап. Зврц ! наигаао је на нешто. Марко брже разгрне гар. Качица од лима! Пера не верује својим очима, ухвати заклопац и подиже га У качици неке перјаве крпе. Извуче их и броји: — Једна, две, три, четир, пет . . . до десет — празне навлаке ! А где је маст, где перје ? — То ће знати Сима и његов син ! одговара Марко. Сима се скаменио. ни да би речи. — Однећемо господару све, што смо нашли; а ти Симо сиреми новце ! рече Марко, потрпа навлаке у качицу па је узе за ручку. Кад дођу комесару, он гледи качицу, гледи навлаке па слеже раменима. — Мораћемо Симу за јаку. — Ал не може бити, да је он то урадио ! рече један старији чувар а сви други ћутке му одобравају. — А како да нађемо код њега ове ствари ? пита победоносно Марко. — Та и луд види, да су подметуте ! умеша се Пера. Не кажем, да смо нашли перје и маст — ал празну качицу, празне навлаке ! Па онда у гару у врх баште ! Да