Отаџбина

580

г љ и в и ц е

на алкохолно врење, чији су продукти: вино, пиво, шпиритус, оцат и. т, д. У овом случају их ми култивирамо и негујкмо; на другом пак месту ми их затиремо, да би органске материје, нарочито срества за живот од трулења и растројавања сачувати и дуже конзервирати могли.1) Али најважнија примена овог знања састоји се у одбрани шкодљивих дејстава, која ове гљивице по данашњем добиве-, ном уверењу, код многих болести човечијег организма проузрокују и од којих се такође ваздух, вода и земљиште кужи, а предели, поједина места и станови нездрави постају. За ону прву споменуту практичну примену искустпо тоако стотина година показало је у опште исти целисходни пут. Наука пак о здрављу— шкодљивим дејствима нижих гљивица јесте са свим млада и нова, која се у врло замршеном медиуму покреће — и којој до сад нити потпуно искуство нити довољни научни увиђај на расиоложењу не стајаше. У најновије време добијени резултати о понашању нижих гљивица и истинито цењење, веК пређе познатих чињеница у стању су, да хипотезе и овоме у неколико ограниче. За боље разумевање ове ствари, ми ћемо ставити овако питање: какву улогу играју ниже гљивице, кад у човечији организам уђу, при излачу и целом процесу болести ? Ми ћемо најбоље учинити ако главније назоре данашњих патолога размотримо. —Већина данашњих патолога држе, да се у извесним болестима (нарочито код дифтеритиса) увек гљивице појављују, други су пак исте и код других болести у већој или мањој количини налазили. Неки опет терају у крајност доказујући, да не само приљепчиве болести од гљивица произлазе, него и да свака болест своју специФичну гљивицу има; заступници другог пак екстрема држе да гљивице нису узрок никаквој болести, него су тек случајна следства истих. Ако је дозвољено споменућемо, да је пре кратког времена око истог питања и у биљској иатологији препирке било. Једни (наророчито ботаничари) доказивали су, да су пљеснивице (гљввице које су под именом пљесни или буђе познате) узрок разним болестима културних биљака (кромпиру, лози, житу и. т. д.).; други (нарочито агрикултурни хемичари) држали су, да су болести следства недовољног храњења и да су се гљивице само настаниле на оболеле биљкине делове, к;~о на неку поллогу или супстрат; у кратко — као да гљивице не производе болест, него болест производи њих. 0 овим гљивицама и виховвм дејству налази се опширније у мом спису који само на печатаае чека. Тамо се и потребне слике налазе.