Отаџбина

г љ И В и д е

593

материје најбоље иролазе. Па ни диФтерична инФекција ие служи као аргуменат противу овог мишљења. Други иут, којим инФекциозне материје у тело улазе, јееу случајна орањења. Да на овом путу заражљивоет јако дејетвује, даје се ве11 лако из аналогије са каламљењем видети; јер у оба случаја долази заражљива материја директно у лимФу или у крв. Ми морамо дакле да усвојимо да контагије, које се такође могу и каламити, природним путем најлакше у ранама улазак налазе. Миазматичне болести нису каламљиве, а миазматично-контагиозне само у извесном ограничењу. Али из овога не излази. да миазме не долазе на ране; .јер септичне (трулеће) инФекције које од рана долаве доказују нам ову могућност. Јесу ли инФекциозне материје било споља или из какве теле-> сне дупље у супстанцију продрле, то налазе, оне, премда доста ретко, непосредно на улазу повољне услове за њихову егзитенцију и Њихово дејство (н. пр. код њихове диФтеричне заразе) у противном случају пропадају оне на самом улазу или путују по телу, даље да их на другом ком месту нестане, осим ако у њиховом путовању на неко место не ударе, где могу конкуренцију са, животним силама" тела победно да одрше. Неке се инфекциозне материје свуда у телу, неке опет само у извесним течностима или органима развијају. Ово се путовање у упште догађа у самим крвним судовима, у којима се инФекциозне материје крвљу разносе. Из овога следује, да се инФекција обичио у капиларним судовима збива. У већим судовима, где је струја бржа, не могу гљивице лако да се вакваче, и кад би оне баш и могле, то би ииак подебљи судовни гувари врло непољни објект за њихов нападај били. У капиларима на против, где је струја одвећ тиха уепевају оне лако да се за дуваре закваче и тихој стр' ; ји отпор даду. Оне се множе, праве местимичне превлаке или скрамице ') цродиру овде кроз ду^вгре и распростиру се ло околним ткањима. Факт, да се бактерије ретко у повећим масама у крви налазе. доказује нам, да оне обично кроз капиларне мреже не пролазе но у истим остају. 1. Она љигава скрама, која ое на сирћету или води, у ко.јој се краставди киселе налази, састоји се из неизбројних милиона једне Фвле бак терија. О таџвина IX. 36.