Отаџбина

608

др. длнило медаковиђ

ћеЕе печатње, Годишњака и Ласту. Ови календари штампали пу с'е у 8— 10,000 екаемплара и знаменито су помагалн ширењу народне књиге. Прилоге у њих давао је особито др. Натошевић. А Медаковић је и ту посведочио, да му је публицистични рад главни позив, пишући он у речене календаре прег/ед политичних догађаја од прошле године. Кад се поа\као са публицистичнога пода, МедаковиН је прегао да напише животопис кнеза Михаила Обреновића н једну историјско-политичну распр^ву о војничкој крајини иустријској. Ову расправу хтео је да доврши пре коначног укидања војничке границе. Дуготрајна болест и смрг не дадоше му, да д >врши ова два дела. Последње године свога живота провео је у Загребу. Продавши своје имање у Новом Саду ц у Београду (Вучићеву кућу), он је кугшс добро у Писаревини у Хрватокој и да би га могао бол>е надгледати, одселио се у Загреб. Правоелавној српској општини загребачкоЈ био је председник. Међу народним трудбенпцима стоји Данило Медаковић на одличну месту. Он се може назвати оцем српске журналистике и творцем српског новинарског стила. Он Је ерпским публицистама одрешио језик и показао им пут, нојим вал.а да поступају, ако ће да пишу за свој народ. У томе има он епокално апачење, као што га има за српско гшсништво Бранко Радичевић. Разлика је међу Радичевићем и Медаковићем та, да су Радичевића н егови последници далеко надмашили, а Медаковићеви епигони нису њега ни данас достигли у популарноме слогу. Уводни чланак (1еас1ег) у српском новинарству води свој искон од Медаковића, као што енглески »лидр« има свој искон у славноме писцу несравњенога Робинзона. Али још једну неоцењену заслугу има Медаковић за српску журналистику. Он је створио публику за српске политичне новине. До њега није могло бити говора о овој публици. Српске новине имале су до њега тек по коју стотину уписника, пак и ови нису држали орпске новине, што су им оне биле неопходном потребом, него управо из »родољубља«. »Кад држим туђе новине, нека иду десет Форинти и на српске новине, ако и нема у њима никад ништа«. Медаковић је прокрчио пута српским новинама у све редове и у све крајеве српства. У највећем степену популаран стил, који никад није у просташтво падао ; топло чуство искреног родољубља ; избегавање личнога протериван.а ; па она његова дубока моралност, којом се сав његов рад одликовао — све то чинило је, да је Медаковић био као предестинован за препорођај наше журналистике. Народ му се и одазивао по заслузи. Сраски Дневник брзо је дотерао до 2000 прет-