Отаџбина

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉвШКЕ

29

Проживјевши мјесец дана у Дуз-Олуму, ја сам добио наредбу да идем наиријед и морао сам се отправити с првијем ешалоном војске који је овуда прошао. Пут од Дуз-Олума до Тер-сакана био врло тежак. Ја се сјећам да смо се пењали уз некакве горе и опет скидали у долине но благодарећи силнијем врућијем вјетровима који непрестано дуваху и подизаху густе облаке прашине и пијеска и напуњаваху нос и уши и закријеваху очи — ја нијесам могао впђети ни гриву својега коња, а некмо ли разгледати окољавајућу нас ирироду. Прелазак из Дуз-Олума до Тер-Сакана менн се учинио најтежи и такве муке ја нијесам више искусио будући да су биле око пута урвине (пропасти, јаме) овај дан је неколико камила погинуло док смо дошли до Тер-Сакана. Најпослије ми дођемо у Тер-Сакан који се налази на рјечици Сумбару, која протиче покрај ДузОлума. Сумбар се може прије назвати (око Терсакана) поточићем, него ријеком јер ова ријека на најшире мјесто нема сежањ ширине. Тер-Сакан је са свију страна окољен песковитијем брдима, која се подижу од приЈике 1500 стопа над морском површином, тако да се ТерСакан налази у долини (2 врсте дуж 3 / 4 врсте шир.) која је на неколико мјеста испресијецана ријеком Сумбарем благодарећи којој у Тер-Сакану расте маса саксауле. Тешко је преставити, како је пријатно послије мучнога пута починути очима и на саксаула, који се барем зелењаше. Тер-Сакан је интересан највише .због тога што се около н.ега налази много морскијех раковина а такође остатака допотопнијех растиња, која су се у камен метаморфозирала (ре!;гШса1лоп) ; налазе се читаве камене гране од разнијех дрвећа, које се називају: „ирсту. ђавола». Тер-Сакан је било село у којему су Туркмени-хоклани живјели. Требало је оставити Тер-Сакан и ићи нацријед и идућег дана тако и учинимо ; прашине је било мање,