Отаџбина

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ ВНЉЕШКЕ

37

лишавају и власти и уплива над народом, ако није њихова радња повол.на народу. Једнога хана. који би владао цијелим оазисом они немају ; премда бива и тако да један хан кад је јунак и паметан човек, има уплив над цијелим народом и бирају га главнокомандујућим у вријеме рата, као што је био н. пр. Нур-Верди-хан. који је одржао знамените побједе над Хивинцима, Персијанцима и Русима и имао је племените осјећаје. Врло је чудновато и интересно, што у Ахал-Текинаца нема крваве освете, него убица мора п.шћати за мртву главу новцима, и ако нема он, то плаћају најближи његови рођаци. Ово јуначко племе нема ни регуларне ни стајаћ војске, него опет они се дијеле на мирне становнике илп тохтамишце и војничке јуначне или утемишце, но ка/ је потреба они су сви војници. Сваки од њих још и: малена учи се јахати на коњу, гађати из иушке и владати ножем и сабљом. Баш је тешко наћи народ, којг би знао, без систематичног учења учитеља, ове три врсте војничке вјештине, као што их знају Ахал-Текинци који се непрестано практикују четујући около својега оазиса и бранећи га од непријатеља. Будући да у њих нема ни телеграФа ни поште, нити каковијех саопћаја, они се боје изненадног и неочекиваног непријатељског нападаја, па за то држе постојано стражу око оазиса (оообито на Копет-Дагу) која им по особитијем сигналима (огањ ноћу а дању дим) даје на знање, да на њих иде непријатељ а они се спремеју да га дочекају. Као што је неколико пута да сада споменуто, АхалТекинци имајући добре коње највише воле чеговати; без четовања у њих нема ни појезије ни живота ; усљед овога они се сваке године скупљају по неколико пута и иду у чете. Четовође у њих највише бивају сердари,