Отаџбина

40

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

луђерску ман-гију само што је иеколико ужи. По халату се опасују (каквом марамом) за појас носе по двије мале пушке (на крем и капсулу), нож и припашују још сабл.е. О рамену штуц или шешану и најпослије копље. Овај може се рећа читав арсенал николико не смета вјештоме, хитроме и храброме сину Ахала, стићи, побиједити и утећи, благодарећи још своме брзоме високоме и неуморноме коњу. Њихови коњи славе се у свој Азији ; као што причату људи који знају. најљепши и најбољи коњи излазе кад се емијеша крв Арапскијех и Ахал-текинскијех коња. Трговпне у њих нема нихакве осим тога што Текинац прода коња или ковре, и за то купује прах, олово н оружје. Између карактернијех прта Ахал-Текинца може се поменутп о томе што он мало зна н. пр. што је крађа или лупеж, јер се у њих рачуна крађа за више преступл.ење него убиство. Обећање или поштена ријеч у њих се држи свето, као год у Арбанаса Негледајући на то што су они готови изјести непријатела, они врло уважавају и почитују и међу непријатељима јунаке и храбре л.уде. Ахал-Текинци нијесу деморализирани као други средње-азијски народи, који их окољавају. Они не анају што је то педерастија, која се силно практицнра свуђ у средњој Азији и особито у Персији Број свију житеља Ахал-текинскога оазиса не превишава 170,000; они су само привезани к својој отаџбини за коју су свагда готови умријети и пролити крв, као њто су и доказали особито у пошл.едње вријеме. Казавши, укратко, неколико ријечи о Ахал-текинском оазису и његовим становницима ја се опет враћам к опису Бами у који сам дошао — ако се читалац сјећа — из Бендесна, преко Копет-дага. Бами се налази три врсте од Копе-дагскога подножја. Ово село (аул) ограђено је