Отаџбина

44

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

и многи су мислили да ће сви изгинути ; један дио војске (једно крило) на којем је била највећа навала непријатеља, већ није знао шта да ради, него се је био смео. У тај критички тренутак сам главно командујући ђенерал Ађутант Скобел.ев потрчи на свом бијелом коњу под силнијем градом непријатељскијех куршума 1 ) иостави у ред и охрабри војску, која се бнла смутлла, командује им те'учине неколике плотуне на непријатеља којег овим начином смету и заставе ; будући да ова оиерација није на далеком растојању произлазила; ахалтекинци овај пут изгубе много људи и смету се тијем више што је у њих била распра и препирке, једни су хћели да се в}оаћају у Геок-Тепе и говорпли су да није било смисла .а излазе из тврђаве, а други су говорили да треба ићи напријед. Неимајући једног старешину чије бм заповједи слушали, незнајући дисгшплине овај пут су Ахал-Текинпи изгледали као стадо брава, а не као војска; а Руси су се овом њиховом смутњом користили и измицали се натраг*), заустављијући ахал-текинске гомиле које су на њих насртале огњем из топова и плотунима из пушака. Музика, без које (Јкобељев не може непрестано је свирала и на Текинце је производила велики страх, јер је ово био може бити први пут да су они слушали музикалне звуке, којима су придавили ђавољски или сврх природни значај. Ахал-Текинци нијесу дуго ишли за Русима, него су се вратили натраг у Геок-Тепе врло радосни што су вратили и одбили непријатеља од своје тврђаве, а Руси још радоснији да су се спасли те их није ова маса про1) Мно и руски солдати, од тада, мисде да Скобељева ие може убихи куршум, особито кад он јаше на бијеломе кољу. 2) Послије узећа Геок-Тепе Текинци су нам иричали да они нијесу нивада учинили (још од кад ианте њихови стари такву погрешку као в Јула 1880 год. кад су цустили да се Руси врате натраг живи, Ми нијесмо знали њихову цјељ, говораху текинци, ла смо мислили да смо побједили кад смо их врагили натраг. Свакојако их хоћасмо нобједити да не би онога шејтана на бјелои коњу (Скобељева).