Отаџбина

626

РУОКО-ТУРСКИ РАТ

савиз ђеШ те да на тај мах нападне на Турску. Порта не бивши приправна да даде отпор, ваљаше уступити те усљед тога доби драгоцјено вријеме да се спреми. Те тако да жеља руске владе бијаше да причврсти с догађајима и да изненада нападне на Турску, то се види и из тога, што одма после вјеКа, о ком говорисмо више, јавише по телеграфу ђералу Непокоичицкому о његовом назначењу за начелника главнога штаба мобилизоване војске. Бијаше му наређено да се нађе у Кишињеву с почетка новембра. У исто дсба телеграфираше у Петроград, да се одма пошље царски влак у Ливадију по царску Фамилију. Првога новембра кнез Горчаков даде заповјед Игњатијеву да преда ултиматум порти, а другога Велики кнез пође у Петроград да се спрема. У путу он доби од цара шиФровани брзојав, којим га извјешћаваше да је порта примила ултиматум и да се његон полазак (к армији) о *гађа и да ће изађи указ о мобилизацији тек 14 новембра. На питан.е, које горе стависмо: Када се Русија ријеши да објави рат Турској и какву је сврху имала објављујућм га ? можемо позитпвно одговоритн, да је с јесенп 1876 године ријешен поход против Турске и да је сврха тога похода био Цариград. Примједба I. ") Види се из одговора на прво питање да је (тај одговор) нешто замршен и да га је нисала невјешта рука, премда, на сваки начин садржи доста важних ствари. Говоре да је писац црпио своја извјешћа преко трећег лица, стојећег у дотицају са вишим политичкима круговима. Може бити да је то лице исти Херој тијех чланака В. К. Н. Н.. који се и прославља у њима. Писац тврди, да је Русија смјерала на Цариград највише из својих интереса, да су Словени служили само »поводом« за објављење рата, да је објављење ултиматума Турској, после ђуниске

*) У Пељи (Ре^П) прочитах 2Ји марта у талијапским новинама страшну вјест о убиству ЈБегова Величанстиа Дара Александра II. револуцаонарима — нихилистима. Ослободитељ толико милиона Руса из ропства и толико (илиона Славена из-под Турског јарма није заслужио таку ужасну гмрт. Свакн >лагодарпи и ноштени човјек односи се с презреаем к таким варварским поступцима. Сва цивилизована Евроиа (осим вјећа у Бечу и Пешти !!!) изјављује своје сачувствије Александру III и негодовање нихилистам. Срби, а особито Бугари, треба да се увјек сиомињу великодушног Александра II, којему : 814 1егга 1ет18. И. Ш.