Отаџбина

РУСКО-ТУРСКИ рат

631

дочу за Једновјерву и једнокрвну браћу. која пати од турчина (Турка, као што се прости Руси изражавају) и која се жели а не може да ослободи од поганог азијата. Руски прости народ још зна из својих пјесама и приповједака, да је и њега негда гњавио Татарин и да се је и он дуго мучио и трудио, док се ослободи од татарских орда. Знајући све то тим више руски народ сачувствоваше Орбима. Српсчима јунацима усташнма дивише се Руси ј њима, тима јунацима, и симпатисаше. Бугаре жаљаху, горко жаљахЈ и кораху за њихово мучање ; сви, све до извјестног па и после варварског покоља држаху да би Бугари могли пружитп помоћ браћи Србима, кад би хтјели. Особито кад Орбија објави рат сви мишљаху да ће Бугари листом устати, да брже доконају свога об^ег врага и злотвора. Али се и ту преварише. Руси и премного се удивљаваше томе. И тако вас — цијели руски народ у пролеће 1876 године бијаше одушевљен славенском идејом, идејом народности, што Је право законито чедо деветнајестог вјека. Руски народ зацијело је хтјео да и влада почне да активно заступа Словене од турског зулума, тнм више, што Турска недаваше никаквих олакшица хришћанима, за које се бијаху заступиле дипломатички и друге државе осим Русије. Кад пође Черњајев у Србију сви очи на њега упреше. Многи тврдише, да га посла руска влада и обрадоваше се томе надајући се, да ће наскоро и руска армија за њим. Али на жадсст они се љуто преварише. Особито бијаше обујао ужас руским народом, када узнадсше из новина страшна приготовљења Турска са силама из Афрнке и Азије, и када виће да Черњајев оста сам на челу српске војске без икакве оФицијалне помоћи руске. Тада се и јави жеља и потреба слати добровољце на помоћ Србима. Треба истину рећи добровољцима је и руска влада сачувствовала, бар није сметала да сваког реда официри остављају службу у Русији и похитају на помоћ Србима и Црногорцима. То може потврдити сваки официр — добровољац. Добровољца су прелијепа идеја у ствари. Свак зна какве услуге учинише Грчком устанку 1821 године студенти — добровољци просвећеног запада. Истина је, велика разлика у побуђењу бијаше међу тима студентима — добровољцима, и рускнма добровољцима 76 год., али цијел је била једна те иста — ослобођење. Оне побуђаваше древна слава Грчке, како политнчко - војничка, тако п књижевно-умјетничка, а особито ово посљедн.е: ове побуђаваше ородство, идеја девехнаестог столећа, а може бити неке цз њпх и нешто друго ... Ако сви руски добровољци не испунише своју свету мисију онако, како би требало, и како испуни иеумрли п благороднц инглески