Отаџбина

СТВАРЛЊЕ И САМОПОСТАЈАЊЕ

205

а и свима до данас познатим резултатима испитиварћа није се могло ништа позитивног доказати. Из тога што се поуздано зна, да се такови прости, хомогени, беструктурни организми пли монере. од морфолошке вредности једне гимноцитоде, и данас још у животу налазе, да читаве масе сасма простих протиста (протопласте, ризоподе итд.) и данас још по нашим морима једнако гамижу, могло би се бар закључити, да се ови организми и данас још раЈ;ају, или се бар периодички, при наступању извесних услова, аутогоно производе Али може се и обратно мислити, т. ј. да су данашње монере и други протисти само потомци најпростијих праорганизама који су међу тим пре толико година аутогонијом постали. А да има V природи доиста такови мирнчх места, у којима су се ови најпростији животни облици могли плодити ни мало не мењајуНи се, ни мало не диФеренцирајући, то нам је још Дарвин врло лепо доказао. Пошто нисмо у стању да доведемо сигурнијих доказа за «за» или »противп овог питања, т. ј. да ли се процес аутогоиије и да.час још једнако ионавља и докле може још трајати, то ћемо ми ово питање на страну остапити, јер је оио и иначе за нас од посве споредног значаја, међу тим морамо се задовољити с 5 констатовањем неопходности, да је први почетак живота на нашој земљи али аутогонија монера, из којих су се тек доцније могле ћелијце раавити, морао заиста у неко извесно доба бити. Враниоци ОепегаИо ае^шуоса тврде обично, објашњујући природу организама, који су без родител 5 а постали, да т<! организми морају бити организми од једпе ћелије. Међу тим ми на против држимо да је много вероватније, да су се организми од једне ћелије могли развити тек кад су беструктурпе монере диференцирале у јадро и плазму, и да су према томе једино монере права аутогони т, ј. самопикли организми. Ми смо ово опширније доказивали још кад смо сравњивали монере са кристалима' прп ком смо поређењу кушали да докажемо чако се спонтани постанак ових хомогених, имбибицијоних беланчевинастих тела може замислити исто онако као год и спонтаио постајање кристала из једнога раствора. По нашој хипотези у исконскоме мору могле су најпре постати само оне хомогене, беструктурне плазмене куглице у облику Рго1;атоећа; тек много доцније ове су куглице диФеренцирале у једно јадро и плазму а после дугог времена од ових ћолија здружењем ностали су организми од више ћелија, из којих су се онда сви виши организми лаганим диФеренцирањем и природпим парењем постепепо развијали. Отаџвина XII, 42. 14