Отаџбина

Лука Ћеловић &ЕОГРАД сиро'1'* мдстонка 231 ^ка Се1оуЈс — Ову је лозуц0^1^з^«с^и^, Ј-уад сам се ја родила и мени је наменио — видите , како ми лоза сретно успева. Седите тамо у прочеље — тако ! .Ја ћу овде поред вас. — Малигаа ! Малиша викне она па онда настиви: То је мој паж — детенце од осам година. Отац му је код нас служио : умр'о је јадник пре четири године. Ја сам била крај њега, кад је издисао па сам чула, вако је јадиковао : шта ће бити од мога еинчића ! Сиромах човек , плакао је као дете па је и мене расплакао и нисам дотле ућутала, док ми није отац обећао болеснику, да ће водити бригу о његовом синчићу. О, ја вам не умем казати, како ми је било , кад ме је јадник , дркћући, себи прнвукао и пољубио. Мени је онда бнло и жао и мило па сам плакала и од радости , што ће болеоник мирно очи склопити, и од жалости, што ће Малиша сироче остати — јер мајка му је умрла , кад се он родио. Како је осетљива ! Стара је успомена разнежила њој теку сузе низ лице; и мени се дало на жао па тешко уздахнем . . Не знам, докле би ћутали, да не зачусмо, како стазицом скакуће — Малиша. У тога је детета онако лице, као што су обична она дечија лица , која — хтели не хтели — заволима ; у њима је нека привлачна снага. На њему су халзИне од жућкасте чохе са жутим пуцадима; на глави му цнлиндерчић а на врату бела поша укратко, великашки лакај у минијатури. Сида ми стаде објашњивати. — Моја је воља, да се тако ноои. У свему ћу га из малена обучити па ће ми временом бити ваљан олуга. Она је то тако рекла, да си јој из сваке речи могао читати, да је она тврдо убеђена, како велико добро чини сирочету. Ја сам ћутао а мисли ми отлетише за маштом, што је силом хтела да створи слику сирочетовог оца на да