Отаџбина

612

КНЛ1ЖЕВН0СТ

Дебори—да се одликује силовитим декламацијама , да се баца у дражесне атитуде и да се на позорници изведу дивни мелодрамски таблоји : Звонење на неделзно јутрење , музика , литије, крстови; затим сцена у шуми ; гоњени Јевреји око^;о њиховог слепог патријарха ; предсказања из свију пророка ; после , гробље са оргуљом, нагуштеио иебо , грмљавине, муње , а посред овог ужаса Дебора проклињући вероломног љубавника, и најзад као из небуха, жива слика без говора и једна група Јевреја крај морске обале , селећи се у Америку и пепај,>ћи уз харфе »јегда опоменусја Сиона«. Овим великим таблојима придружује се и други мањи и сви безусловно тврде, да је Мозентал изврстан декоративни таленат; али да о суштини драме, ни појма нема. Дебору је приказала г-ђица. Негпинова. Они који јунакнње замишљају онако , како су Грци своје богиње на камену резали, не ће у н.еној појави тога наћи. Она је истина ретке лепоте, али њен њежни стас, израз њених очију, покрети њенот тела, немају ништа од оног што чини херојкиње таковим. Но она је глумица и то добро школована и образована глумица. Она је изучила све атитиде јунакиња, али њена урођена струка није то. Кроз њен метални глас без одјека провејава нека упорна ресињација, која је упућује на достојанствене, свирепе и ладне улоге. Њена »Дебора« није невино, уплашепо дече бачено срцем у чељуст светских пред расуда , него кривац свестап своје кривице. Нами се стегло срце гледајући како је своје лепо лице као злочинац прерушила , како се страховито и мукло иревијала , набирала и стењала, у место, да је као уплашено детс, изразом бесвесне невиности ишчекивала казну коју није заслужила. Зар је грех љубити ; а Дебора , није учинила пикакву другу кривипу. — Бележећи овако погрешно сватање гђице Негричове, коју би требали из галантерије само са похвалама да предусретнемо, ми дајемо доказа , да нам њен дар улива поштовапа и изнуђу.је поштену и отворену реч, од које на жалсст тесногрудно зазиру другс наше глумице.

^.АЈИМ Ј^. ДАВИЧО.