Отаџбина

6

ТАМО — АМО ПО ИОТОКУ

сваког секунда сева електрична луча, на зренику и разлива бледу , магијску пругу све до нашег брода , као оно месец, кад се рађа на истоку. Светило је ово урес морске грађевине и тешко себи има равна на евроиском приморју ; његова луча допире 30 мил>а у море , те с тога мрнар обноћ пре налази Порто-Сајид но обдан, будући је на веома ниској обали. Зарад те ниске обале, наравно је море на далеко плитко , те с тога суецки канал одпочиње већ до 3 миље испред обале , а да би ово просечено корито било сачувано, да га не зароии песак , што га валови без престанка измећу на крај, ограђено је с обе стране дугачком дигом од огромних бетокских плоча, о које се ломе силовити валови. Наш је брод запловио између боја ') у суецски канал, а пред нама је китнаста мочарна варошица што се зове ПоргоСајид. Пре дваестину година ово место беше очајна пустиња, као и сад што је одавде па све до сиријске обале. Према западу простиру се недогледна језера све до источних нилских обала, а та језера су зарад ниске обале смешана с морском водом те с тога се около њих насељава само перушина, што зкиви од риболова. Ројеви пливачица и голема јата Фламинга шарају монотону белоту ових језера и мету се за својим ловом. Према западу је ова долина, што је плачу повећи валови морски, те су долови њезини проређани ситним барама. Свуда је јалов песак и слана вода, те с тога се нигде не види стручак зелене биљке. У сред те пустоши, на једном узвишеном брежуљку, што га је насула човечија рука, сазидан је Порто-Сајид, крај самога канала. Који је ту проширен у доста пространу четвороуглу луку. Кад се је пре петнаест година отворио канал , ова насеобина европска бројала је само неколико дрвених барака; јданас

1) Гвоздена бурад, што пдивају поврх вода, и сдуже за знакове,