Отаџбина

О ТРАГИЧНОЈ КРИВИЦИ 29 тно се разликују не гледајући на њихову моралну идеју, од праве трагедије у гоме, што у н.ихових јунака нема узвишености, којом се оддикује јунак у трагедији и због које се, кад јунак страда, у гледаоцу развије из обичног сажаљеша трагично сажаљење. А што јо јунак у такоме комаду и у злу и у добру ближе светини, тим га лакше заволи позоришна проста публика, која радијв гледи своју сопствену простоту спрам засењиве светлости на позорници, него нешто узвишено, јер у ње нема идеалнога заноса, да се тако бар у мислима сама узвиси. Поред тога човек, који није морално и естетично образован, врло лако брка слабачку ганутост , као што је пзазива крајња невоља којег мекушца, са моралном или естетичном узвишеношћу. Баш с тога је кадар такав комад, да заведе и укус и ( савест. Светина је готовада јунаку, који не греши из начела, него само због слабости, опрости све пороке, чију силу он из сопственога искуства знаде а које он сам себи обично опрашта. Ако је такав јунак још и несрећан онда многи мисле, да је он мученик па тек највећма га заволе, кад се иок аје, т. ј. кад покаже, да сам зна ; како је ниско пао. Ум у светине дотле нв допире, да може појмити узвишеност једнога зликовца, који неће да се каје, и који, као Ричард III., не тражи свакидашњега сажаљења. Из Шек^пировог Ричарда III. види се, да не постоји оно мшпљење, по коме је трагична кривица сасвим противно од моралне кривице, а СаФоклова Антигона доказује нам, да је лажно и противно мишљење, које држи да је морална што и трагнчна кривица. Кад се може с моралнога гледишта противно рећи за појам трагичне кривице, разним примерима, који су пам при томе пред очима, онда из тога морамо закључити, да у томе питању у опште нема места моралноме гледишту и да морамо трагедију, као и свако друго вештачко дело, само са естетичнога гледишта пресуђивати. А по