Отаџбина

34

О ТРЛГИЧНОЈ КРИВЧЦИ

странијем смислу реч в крпвица» означујо људскп рад, у колико је он узрок некаквога дејства. Лко је то двјство као у трагедији страдање онога, којп га произведе, онда се може представнти одношај страдања ирема р;>ду са три разна гледишта, према потреби онога духа . који то представлЈа, к по погребн , која је најглавнија у ономе тренутку, кад то проматра. Прио је гледиште оно , које изискује интелектујелна погреба лудскога духа или наклоност ирема истини ; п.ему је стало само до тога, да се види, како стоји ствар. Са тога је гледишта страдање само физично нужно дејство рада а пи допадање нп недопадаЈће нема иикаква одлучна уплива на то, какав ће суд донети посматрач.Друго је гледиште оно, које изискује морална потреба или наклоност ирема иравди, коме је до тога стало, да се сачува највећи интерес људске заједнице п код којега утиче на посматрачев умни рад то, што му воља хоће да нешто уважи, а нешто одбнје. Са тога гледишта страдање је морално нужна иоследица рада , као што је изискује закон моралнога света, што га заступа црква и држава , а не као што је изискује природни закон , што не зависп од човекове вољс. — Треће је гледнште оно , које захтева естетична потреба или наклоност ирема леиоме, коме је стало до душевнога уживања , што нам га пружа савршена целина , коју очима гледамо у идеалноме облику ; то се уживање не да замислити , ако нам живо не ради машта. Са тога гледишта страдање трагичнога јунака је есгвтично нужно срество , а изискује га у општа према законима вештине грагедијина цељ, да изпесе нешто лено, посебице га изискује јунакова узвишеност. — И у моралној и у естетичној пресуди допадање и недопадање прати субјективно стање душино, али се моралнп осећаји разликују од естетичних тиме, што оне пропзводи радња воље а ове радња маште, п од различнога извора , пз