Отаџбина

0 ТРА1 ИЧНОЈ КРИВИЦИ

37

ма да ретко треба. да умре, увек у извесноме смислу, крив, што умире, јер је увек узвишен. Трагична је кривица то исто, што је и оно, да јунак у есгетичномв иогледу има. араво. А где је онда иравичност, кад онај пада, који правду заатупа ? Као што победа добра над злом зависи од иравичности моралнога реда у свету, тако зависи победа лепога над ружним или најлепшега над руЖЕИЈим од појстичне правде т. ј. од естетичнога реда, који влада у песничком умотвору. Најлепше је у трагедији јунакова узвишеност, и за то њој за љубав све пада на жртву, што још има у трагедији, па и сам живог јунаков; јер његовом се смрћу иде само за тим, да му се узвншеност изнесе у тиме лепшој свеглости. Физични иораз трагичнога јунака само је тачка, кроз коју он долази до естетичне иобедв Смрт слабог и ненаружаног а невиног човека жалосна је, т. ј. гане човека и несносна му је; а смрт снажнога човека, који добро знајући, да је снажан, сам изазпва своју судбину на мегдан, та је смрт трагична. Она горчина и мука, што је ссећамо сажаљевајући човека, који се залуд бори, постаје блажа, чим је тај човек јунак , који презире бол и смрт због тога , што много вреди оно, ради чега се бори, и што му је мио бој. Што се јунак упорннје бори, то нас мање тиштв ране , које њему судба задаје и ако је својом смрћу задобио естетичну победу, онда се већма радујемо тој победи, него што жалимо, где јунак погибе.