Отаџбина

46

ГИМНАСТИКА

1)ујућн телесну снагу народа уједно радиле на зближељу, међусобном познавању и братимлељу најрастављенијих и како по језику тако и ио целокупном животу најразличнијих покрајина немачкога народа. Овај нпз мислп довео нас је до убеђења да би крајње време било и у нас озбпљније иорадити на нопуларисаЈ^у телесног веџбања н борења. Остабљајући управи народне просвете да се брине о гимнастици по школама, ми држимо да би гра1)анство п чиновништво у Београду требало да узму иницијативу за оснивање једне велике дружине за гимнастику и борење, која би с једне странг дала прилике и онима, који нису више у школи, да се користе благодетима телеоног веџбања, а с друге стране би васпитала што већч брзј опособних учитеља гимнастике , преко којих би ова дружина за релативно кратко време могла успети да се у свима варошима и варошицама у Србији оснују гимнастичарске дружине«. Завршетак овога писма казиваше ко је обећао сгомоћи остваривању ове идеје, јављаше да су већ и статути за ново друштво израђени, и нозиваше на састанак за консгатуисање друштва који је имао бити 20-ог Децембра прошле године у дворанама хотела код «Ориске круне». Још необичнпје и од саме садржине писма , беху имена која су била потписаиа на томе писму. Кад се помисли да је лане у ово доба борба наших иолитичких партија била страшнија од борбе из.адђу Монтекија и Капулетпја, бешња но између Орзина и Колона, раздоаженија но измећу ВелФа и Гпбелина, онда ће се лако појмити да је многим читаоцима онога писма било не само необично већ и чудновато кад сј видели да су на њему потписани прваци свију иартија без разлике. Људи који су годинама тврдии да им се начела разликују као небо и земља, који су се у новииама, скупштинама,