Отаџбина

гимнастика

49

— Та ви вал>да не ћете доказивати да је гимнастика васкрела свето римско-немачко царство? — одговори журналиста мало срдито. — Та мисао није тако апсурдна као што вама изгледа — настави ирви —- Немачки народ поцрпео је своју огромну снагу са којом данас располаже, и. са којом је чак из Берлина могао да решава хоће ли српска војска остати у Трну и на Косову или не — једнно из свог хармоничног образовања, из тога што је од прошлога века на овамо савршено подједнаку бригу водио како о свом умном тако и о свом телесном развитку. Свака од оних сексен секиз државица, у које је тај народ био пре подељен, па макар она мала била као наш 'Гопчидер, имала је свој рођени универзитет, своје школе, своја позоришта, своје певачке, стрељачке и гимнастичарске дружине, своја друштва за пливање, и веслање, тоциљање по леду и т. д. Школе су учиниле да је образованост, полазећи из много центара, постала не само интензивна, већ и екстензивна, она је продирала у масу народа, а све остале установе за телесно развиће, које су дотерале до тога да данас броје стотинама хиљада чланова, учиниле су да телесна снага и издржљивост народа није заостајала иза умне Све то скупа, хармонично развиће тела и душе, учинило је да када данас погледате један батаљон немачке војске ви не знате чему више да се дивите, да ли џиновском узрасту и снази свакога војника или његовом знању. Ја се сећам једнога Факта из великог немачког рата који је врло карактеристичан за ово последње; било је повише редова у врстама немачког ландвера, који су посло сваке битке, у којој су се тукли као лавови, из сред бивуака писали догшсе својим новинама и то на санскритском језику. . . — Оно знате — уплете се у ра?говор један педагог — што се тиче народне просвете, ја се надам да Отаџбипа XII 45. 4