Отаџбина

666

НАРОД И РАДИКАЛИ

уиропасти наде и поништи кураж и на другој којој области, а слогу политичких партија, којима је једино стварно начело борба за превласт, са свим би потрло На партијском скупу једном , који је већим својим делом састављен из »блажених нишчих духом" и који су у партији само дотле докле се надају да ће она чуда починити није »целисходно» истину говорити, јер чим би се сазнало, да радикала има и у осталом свету, да су тамо на владу долазили па ништа изпословали, но се са скрштеним рукама повлачили натраг, партија би изгубила снагу за покретање, Кад би се само у том партијском скупу сазнало да сва чуда и неба и земље не могу створити на овом мучном свету ни сенку од оног благостања, које радикали обећавају, — кад би ое само то сазнало, пестало би у партији оног Фанатизма без кога се политичка партија не да ни замислити, ипартија би се бар најмање раздробила на небројене Фракције са разним засебним програмом, што би у истини значило ни више ни мање но гроб свакој па и радикалној нашој партији *). С особитом партијском бистрином схватио је г. Тодоровић ово што поменусмо, с тога је и изнео у својој беседи партијску слогу као најважпије партијско питање. Што се нас тиче ми за ту машшулацију партијску не само да не преговарамо г. Тодоровићу и другим свеснијим радикалима, но на против ми велимо да је не само његова бесода коју поменусмо но и цео партијски рад баш опако како ваља, јер се ми држимо правила, да партија и партијаш нити могу нити умеју што другче радити но партијски , па и ако би се што радило у име нартије, а то не било у интересу партијашком , то би било по све недотупавно. Истина је у опште призната , да па првом месту за сваки организам долази и право и дужност да своје биће одржи, а сва су срества не само у природи но и у људским друштвима за ту цељ по све легална. Па кад се законима земаљским признаје »неприкосновенос ,) бића партијског, онда им нико с правом не може прмговаратн што се лаћају у борби за опстанак свакојаких срестава. Пешто је по све природно и по све оправдано што свака на свету политичка партија ставља на прво место своје самоодржање, које нити може бити што друго но чисти иартпјски интереси апстраковапп од свих и народних и човечанских примена, и где го не би било, ту би партије биле по све немогућне и уставна борба са свим *) Религиозие и политичке партије у овом се односу потпуно поклапају. Фанатичко варакање живот је у оба случаја , а хладно н објектпвно разлагаше, смрт партијека.